Фото: Независни блогери пркосе цензури
ХAВAНA - Упркос строгој цензури и скупом и спором Интернету, на Куби постоји око 25 независних новинарских блогова на којима се прати све што се догађа у тој острвској земљи и што званични медији не објављују, пише мадридски лист "Ел Паис".
Врло жива и енергична кубанска блогерска заједница ствара нови простор на коме Кубанци могу да изразе своје идеје и мишљења које званични медији игноришу, истовремено успостављајући боље везе са међународном заједницом, у земљи у којој је забрањена слобода изражавања.
Задатак блогера није нимало једноставан, јер се свакодневно суочавају са бројним правним, техничким и економским препрекама.
Куба има најнижу стопу приступа Интернету на Западној хемисфери, будући да је, према званичним подацима, само 13 одсто становништва повезано на Интернет, међутим стручњаци тврде да је тај проценат много мањи.
Осим тога, врло мали број Кубанаца има компјутере, јер, иако је влада 2008. године дозволила продају електронских производа, који су до тада били забрањена роба за становнике тог карипског острва, они због високих цијена представљају луксуз.
Према закону, већина Кубанаца и не може да се повеже на Интернет зато што то могу да ураде само они који имају конвертибилне кубанске пезосе које углавном користе странци.
Кубанцима је, затим, потребна дозвола да се повежу на глобалну мрежу, коју у пракси могу да добију само страни туристи и привилегована група Кубанаца, међу којима су интелектуалци повезани са владом или владајућом партијом, високи функционери, љекари и академици.
Влада је 2008. године Кубанцима дозволила приступ туристичким објектима, али један сат Интернета у хотелу или Интернет кафеу кошта 260 песоса (шест америчких долара) што је трећина мјесечне плате просјечног Кубанца, пише "Ел Паис".
Независни новинари на блоговима избјегавају цензуру тако што се не супротстављају директно влади Раула Кастра, већ користе критику засновану на сарказму и иронији.
Кубанска блогосфера има сличности са независним новинарским покретом који је достигао кулминацију средином деведесетих година и претрпио тешки талас репресије која је резултирала осуђивањем 75 дисидената на тешке затворске казне, подсјећа "Ел Паис".
Двадесет новинара који су осуђени за вријеме тзв. црног прољећа у марту 2003. године и даље се налазе у затворима, гдје живе у нехуманим условима.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.