Нема договора међу сталним чланицама УН-а

Њујорк - Пет сталних чланица Савјета безбједности УН нису постигле договор о британском приједлогу резолуције, којим би била одобрена употреба војне силе против Сирије.

Амбасадори пет држава сталних чланица Савјета безбједности одржали су данас иза затворених врата консултације о британском приједлогу резолуције којим се осуђује хемијски напад извршен 21. августа у близини Дамаска за који Вашингтон, Лондон и Париз сматрају одговорним сиријског предсједника Башара ал Асада.

Британски министар спољних послова Вилијем Хејг оцијенио је да ће дискусија у УН о британском приједлогу резолуције о Сирији бити настављена наредних дана, али је оцијенио да треба дјеловати без непотребног одгађања, чак и ако је текст био одбијен.

"Очекујем да ће наредних дана бити настављена расправа у Њујорку. Почели смо разговоре о резолуцији, јер би било најбоље да УН буде јединствен, чак и ако то изгледа мало вјероватно с обзиром да су раније Русија и Кина уложиле вето, али морамо покушати", рекао је министар спољних послова новинарима.

"Морамо реаговати и без резолуције", поручио је шеф британске дипломатије Вилијам Хејг.

NATO тражи подршку за удар, Дамаск измјестио команду

Генерални секретар NATO Андерс Фог Расмусен изјавио је да информације из више извора указују да су Асадове снаге одговорне за употребу хемијског оружја.

Тиме је недвосмислено одговорност за употребу хемијског оружја у нападима у Сирији прошле седмице оптужио сиријски режим.

Расмусен је након састанка амбасадора NATO-а у Бриселу рекао да је свака употреба хемијског оружја "неприхватљива и не може да прође без одговора", али није навео какав би тај одговор требало да буде, пренео је Ројтерс.

Расмусен је након састанка амбасадора NATO-а у Бриселу рекао да је свака употреба хемијског оружја "неприхватљива и не може да прође без одговора", али није навео какав би тај одговор требало да буде, пренео је Ројтерс.

"То је очигледно кршење међународних норми и праксе. Употреба таквог оружја је неприхватљива и не може да прође без одговора. Они који су одговорни морају да сносе одговорност", наводи се у саопштењу генералног секретара NATO.

NATO је најоштрије осудио нападе у Сирији и употребу хемијског оружја у тим нападима.

Сјеверноатлантски савез је размотрио ситуацију у Сирији, посебно "ужасавајућу употребу хемијског оружја у околини Дамаска 21. августа", наводи се у саопштењу генералног секретара NATO Андерса Фога Расмусена.

NATO сматра да је употреба хемијског оружја претња међународном миру и стабилности и наставиће пажљиво да прати ситуацију у Сирији.

Представници Велике Британије, Кине, Француске, Русије и САД почели су данас разговоре о резолуцији Савјета безбједности УН чији је предлог сачинила Британија, а којом би била омогућена војна акција против сиријског предсједника Башара ал-Асада, саопштиле су дипломате.

Представници земаља УН почели су расправу иза затворених врата о резолуцији након што је у близини Дамаска, наводно, употребљено хемијско оружје прошле седмице када је погинуло више стотина људи, преноси АФП.

Британија жели да резолуција омогући "све неопходне мјере заштите цивила" што би могло да значи и војну акцију. Русија се жестоко противи да УН подрже акцију која је, како сматрају руске власти, потез Запада да се свргне Асад, наводи АФП.

Русија сматра да би Савјет требало да сачека да инспектори УН заврше истрагу о хемијском оружју у Сирији прије него што било шта одлуче. Инспекторима је потребно још четири дана да заврше посао, рекао је генерални секретар УН Бан Ки-мун.

САД и Британија приводе крају израду плана о покретању казненог војног удара против сиријског режима до краја седмице, преноси данас "Гардијан", а "Вашингтон пост" наводи ријечи неименованих званичника Бијеле куће да би "најраније сутра" могла да буде покренута "временски ограничена интервенција".

Вашингтон и Лондон немају ни трунку сумње да је сиријски режим прошле седмице у предграђу Дамаска, Гути, употребио хемијски гас од кога је страдало, према тврдњама опозиције, неколико стотина људи, укључујући и дјецу.

Највиши званичници двије земље поручили су да за "гнусни чин" мора да одговара режим сиријског предсједника Башара ал-Асада и да се, у том погледу, размишља о пропорционалном одговору на хемијски напад.

Шеф британске дипломатије Вилијам Хејг позвао је Савјет безбедности Уједињених нација да покуша да заустави крвопролиће у Сирији, усвајањем резолуције коју је предложила Велика Британија, уз "неопходне мјере" заштите цивила.

"Вјерујемо да је дошло вријеме да Савјет безбједности УН прихвати своје одговорности за Сирију, што посљедњих годину и по дана није учинио", рекао је Хејг новинарима и додао да се плаши да ће Русија и Кина блокирати резолуцију, пренио је Ројтерс.

Раније данас, британски премијер Дејвид Камерон објавио је да је Савјет за националну безбједност на састанку у Лондону једногласно подржао предлог за спровођење мера против Сирије као одговор на наводну употребу хемијског оружја од стране режима предсједника Башара Асада у нападу прошле седмице.

Камерон је такође најавио да ће званични Лондон вечерас поднијети резолуцију Савјету безбједности УН у којој ће осудити сиријску владу због недавног наводног напада хемијским оружјем у којем је погинуло више стотина цивила.

Из канцеларије британског премијера саопштено је да ће Британија тражити "одобравање неопходних мера за заштиту цивила" у Сирији.

Војна акција је једна од опција која може бити одобрена у оквиру Члана 7. повеље УН.
Војне команде у Дамаску евакуисане

Сиријски режим евакуисао је већину особља из сједишта војних и безбједносних команди у центру Дамаска у припреми за војни удар Запада, саопштила је опозиција.

Војне јединице смјештене у близини главног града заплијниле су неколико камиона с приколицама, очигледно да би пренијеле тешко наоружање на алтернативне локације, што за сада није учињено, највјероватније због тога што се дуж главних аутопутева воде жестоке борбе, потврдио је један неименовани извор.

Међу дјелимично евакуисаним зградама је сједиште Генералштаба на тргу Умајад, оближња ваздухопловна команда и безбједносни комплекси у западном кварту Кфар Сусек, пренио је Ројтерс.

Званичници сиријске војске засад нису јавно коментарисали измјештање особља и опреме, као ни портпароли владе.

Зграда Генералштаба, једно од најзначајнијих војних седишта у земљи, радила је са смањеним бројем особља, послије побуњеничког бомбашког напада у септембру 2012. године.

Током посљедњих 48 сати на улазима неколико седишта војске, укључујући и Генералштаб, примјећени су камиони који су, у тишини, очигледно преносили документа и лако наоружање.

"Кад бисте бацили иглу на Кфар Сусех, чули бисте кад падне", рекао је Ројтерсу један становник кварта у близини тог трга.

Бригадни генерал Мустафа ел-Шеик, један од високих званичника војске који су дезертирали, рекао је с непознате локације у Сирији да је, према обавјештајним подацима Слободне сиријске армије, команда Генералштаба премјештена у подножје планинског региона сјеверно од Дамаска.

"Различите команде премјештене су у школе и подземне бункере. Ипак, нисам сигуран да ће то донијети режиму ишта добро", рекао је Шеик.

Према свједочењу становника кварта у подножју планине Касиун код Дамаска гдје су смјештене елитне јединице гарде, измјештен је већи дио артиљерије, а сједиште 105. батаљона Републиканске гарде је испражњено.

Активисти у источном Дамаску кажу да су бараке и зграде Републиканске гарде и Четврте дивизије у близини предграђа Сомарија и Муадамија евакуисане, а да су се војници и њихове породице премјестили у град.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.