Фото: Танјуг/АП
Компаније су платиле и до четири милиона долара како би своје бродове провеле кроз Панамски канал док је Ормуски мореуз фактички затворен, саопштила је Управа Панамског канала, што је изазвало тектонске промјене у глобалним трговинским токовима.
Док се пролазак кроз канал уобичајено наплаћује по фиксној тарифи путем резервација, фирме без резервисаног термина могу проћи тако што плате додатну накнаду на аукцији за слободне слотове, који се додјељују највишем понуђачу, умјесто да данима чекају испред обала Панама Ситија.
Та цијена је у протеклим седмицама нагло скочила како су Иран и Сједињене Америчке Државе створили уско грло на кључној бродској рути, Ормуском мореузу, па је потражња за тим терминима експлодирала.
Бродови све чешће пролазе кроз Панамски канал јер се пошиљке преусмјеравају, а купци наручују робу из других земаља како би избјегли трговину преко сада изузетно ризичног Блиског истока.
"Уз сва бомбардовања, пројектиле, дронове... компаније кажу да је сигурније и јефтиније проћи кроз Панамски канал", каже Родриго Норијега, адвокат и аналитичар у Панама Ситију.
"Све ово утиче на глобалне ланце снабдијевања."
Истовремено, Норијега каже да панамска влада максимизира оно што може зарадити од Панамског канала.
Просјечна цијена проласка кроз канал креће се између 300.000 и 400.000 долара, у зависности од пловила. Раније су компаније, како би дошле на ред раније, плаћале додатних 250.000 до 300.000 долара. У посљедњим седмицама просјечан додатни трошак скочио је на око 425.000 долара.
Рикаурте Васкез, администратор канала, рекао је да је једна друга компанија, чије име није открио, платила додатних четири милиона долара када је њен танкерски брод с горивом морао промијенити одредиште због актуелних геополитичких тензија.
"Био је то брод који је превозио гориво за Европу, па су га преусмјерили за Сингапур, и морао је што прије стићи јер Сингапуру понестаје горива", рекао је.
Друге нафтне компаније платиле су и више од три милиона долара поврх основне накнаде за пролазак, како би убрзале транзит у ситуацији наглог раста цијена нафте.
Васкез је нагласио да се бродови не гомилају у чекању на канал те да се високи износи више могу објаснити наглим промјенама рута и већом хитношћу да пловила што брже стигну од једне до друге тачке усред већег трговинског хаоса.
Он истиче да ти трошкови нису нова општа тржишна цијена, већ привремена такса коју сносе саме компаније.
"Оне саме одлучују колико високо ће ићи са понудом", рекао је Васкез.
Док зарађује више новца од овог новог таласа промета, панамска влада истовремено трпи и ударце због геополитичког надметања.
У сриједу је тамошње министарство вањских послова оптужило Иран да је незаконито заплијенио брод под панамском заставом, италијанске компаније MSC Francesca, у Ормуском мореузу.
Панама, земља с једном од највећих бродских регистрација на свијету, саопштила је да је брод "силом преузет" од стране Ирана. Није било одмах јасно да ли се пловило још налази у иранском притвору.
"Ово представља озбиљан напад на сигурност на мору и чини непотребну ескалацију у тренутку када међународна заједница заговара да Ормуски мореуз остане отворен за међународну пловидбу без пријетњи или било какве присиле", наведено је у саопштењу.
Норијега, аналитичар, сматра да би износи које компаније плаћају за пролазак кроз Панамски канал могли још расти уколико се сукоб настави, с обзиром на то да цијене нафте већ драматично расту. Цијена барела Брент нафте ове седмице је накратко скочила изнад 107 долара, са око 66 долара по барелу прије годину дана.
"Нико заправо није предвидио потенцијалне ефекте које ће рат имати на глобалну трговину", рекао је Норијега.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.