Некада најмоћнији човјек Молдавије осуђен на 19 година затвора

КИШЊЕВ - Некада најмоћнији човјек Молдавије, Владимир Плахотњук, осуђен је у Кишињеву на 19 година затвора због организованог криминала, преваре и прања новца.

Владимир Плахотњук дуго се сматрао најмоћнијим човјеком Молдавије и његовим жељама није било граница. Није обављао никакву државну функцију, али су пред њим стријепили политичари и државни службеници, јавља Дојче Веле.

Један од његових надимака био је "луткар", јер је лојалне сљедбенике водио из сјенке. Због своје моћи и богатства звали су га и "власником Републике Молдавије": Владимир Плахотњук (60), бивши молдавски политичар и олигарх, некада симбол корупције у земљи.

Сада се догодило нешто што је донедавно мало ко сматрао могућим: Плахотњук је ове недјеље у молдавској пријестоници Кишињеву осуђен на 19 година затвора због стварања криминалне организације, преваре и прања новца. Пресуда није правоснажна, а Плахотњуков адвокат Лућијан Рогач најавио је жалбу.

Милијарда долара је - нестала

Пред судом се разматрала такозвана "крађа милијарди" - нестанак више од милијарду америчких долара из три молдавске банке у периоду од 2012. до 2014. године, преко сложених ланаца кредита. Према пресуди, Плахотњук је био организатор и главни налогодавац те пљачке. Ријеч је о највећем таквом случају у Републици Молдавији и једном од најтежих финансијских злочина у модерној европској историји.

Иако пресуда није правоснажна, за Републику Молдавију она има велики значај. Ријеч је о "необичној ситуацији" за земљу, рекао је предсједник невладине организације Центар за правне ресурсе Републике Молдавије (ЦРЈМ) Илије Киртока у програму Молдова1, "да се особа која је некада сматрана изузетно утицајном сада кривично позива на одговорност".

Пресуда има и шире европско значење. Република Молдавија један је од најизгледнијих кандидата у наредном кругу проширења Европске уније.

Иако се у овом поступку није судило дубоко криминалном политичком систему који је Плахотњук створио, сам процес и пресуда имају снажну симболичку вриједност за земљу која као кандидат за ЕУ жели да се обрачуна са својом прошлошћу, преноси Мондо.

Од преваре до убиства

Осим тога, та "крађа вијека" односи се и на конкретан случај преваре у који су биле укључене међународне мреже компанија и банке у више европских земаља, прије свега у Летонији - превару која је довела у питање ефикасност закона и институција у државама чланицама ЕУ.

Плахотњук, који је одрастао у малом, забаченом селу на граници са Румунијом, по струци је био инжењер прехрамбене технологије, а током "дивљих деведесетих", у периоду посткомунистичких превирања, брзо се обогатио пословима у банкарском и нафтном сектору.

Након 2010. године муњевито је напредовао у тада владајућој Демократској партији Молдавије (ПДМ) и убрзо постао најмоћнији човјек у земљи.

У систему који је Плахотњук успоставио, све врсте организованог криминала биле су свакодневица: пореске преваре, кријумчарење, прање новца, изнуде и грабежљива преузимања компанија путем намјештених судских одлука. Томе се могу додати и системско доношење закона кројених по мјери, изборне преваре и самовоља државних органа.

Забиљежене су и отмице, тровања опозиционих политичара -међу њима и данашње предсједнице државе Маје Санду, мучења у затворима, као и неразјашњене смрти политичара и високих функционера. ЕУ и САД су при свему томе често затварали очи, јер је Плахотњук стварао привид да Молдавију окреће против Русије и ка Западу.

Рупа од 12% БДП-а Молдавије

Крајем 2014. разоткривен је највећи криминални подухват у Плахотњуковом систему: "крађа милијарди". Нестали износ тада је чинио око 12 одсто молдавског бруто домаћег производа. Три погођене приватне банке морале су бити спасене државном помоћи, јер би се у супротном молдавски банкарски систем вјероватно урушио.

У јуну 2016. бивши премијер Влад Филат, Плахотњуков конкурент, осуђен је због учешћа у тој банкарској пљачки. Молдавско-израелски бизнисмен Илан Шор, који је наводно осмислио техничке детаље крађе, такође је осуђен 2017. године, али се током поступка и након пресуде углавном слободно кретао - сматрало га се Плахотњуковим савезником.

У јуну 2019. дошло је до изненадне промјене власти у Молдавији: дугогодишња активисткиња против корупције и данашња предсједница државе Маја Санду постала је предсједница владе.

Са њом су први пут у посткомунистичкој историји земље започете озбиљне реформе засноване на владавини права. Већ истог мјесеца Плахотњук и Шор побјегли су из земље. Шор је најприје отишао у Израел, а данас живи у Москви и одатле покушава да утиче на политичке процесе у Молдавији.

21 лажни идентитет

У Плахотњуковом случају дуго није било јасно гдје се налази. У јулу 2025. ухапшен је на аеродрому у Атини. Живио је у луксузној вили у близини грчке пријестонице.

Приликом хапшења истражитељи су пронашли лична документа са његовим фотографијама, али под 21 различитим идентитетом из седам држава. У септембру 2025. изручен је Молдавији. Од тада се против њега води више поступака.

Многи посматрачи актуелни процес видјели су као "тест за молдавско правосуђе", како је то формулисао угледни правник и адвокат Александру Бот. Међутим, овај поступак тек је почетак. На примјер, пред судом се уопште није расправљало о судбини украдених милијарди - око 90 одсто новца до данас је нестало.

Истраге против Плахотњука због "незаконитог присвајања власти", које трају од 2019. године, још чекају подизање оптужнице. Упркос томе, Сергију Тофилат, суоснивач молдавске невладине организације WатцхДог, остаје оптимиста. У видеу објављеном на Фејсбуку рекао је: "Прије или касније правда ће побиједити", преноси Дојче веле.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.