Неизвјестан сјеверни ток

БЕРЛИН - У земљама сјеверне и централне Европе још није постигнута сагласност о отпочињању градње "сјеверног тока" гасовода који треба да пође из Русије, пренијела је Бета.

Како је јуче у Берлину изјавио предсједник руског Удружења гасне
привреде Валериј Јазов, од критике су очито одустале Естонија и
Летонија, док је атмосфера у разговорима са Пољском битно боља послије одласка владе премијера Качињског.

Aли, Финска и Шведска и даље се не слажу са градњом гасовода,
сматрајући да ће "сјеверни ток" битно угрозити бродски саобраћај.

Јазев је најавио да ће са руске стране започети потрага за
алтернативним рутама за пролазак гасовода, уколико се испостави да неке земље дефинитивно не желе тај пројекат.

Поред тога, Јазев је поновио већ раније изречену критику на рачун Европске уније, оцјењујући да из Брисела не долази довољна подршка том пројекту.

Истовремено је оцијенио да је "Европи потребан тај гасовод" и да
"проблеми зато морају да се заједно рјешавају".

Позивајући Европљане да пруже јачу подршку изградњи "сјеверног
тока" гасовода преко Балтичког мора, Јазев је неоснованим назвао
страхове да ће се њиме повећати зависност Европе од руског гаса.
Јер, удио руског гаса на европском тржишту до 2020. године неће
битно превазићи садашњи од 27 одсто.

Према досадашњим руским плановима, прва "грана" "сјеверног тока" гасовода требало би да проради 2012, а друга 2013. године.

Од Русије до њемачког града Грајфсвалда на Балтичком мору "сјеверни ток" гасовода требало би да буде дуг 1.200 километара, а пројекат ће коштати пет милијарди евра.

Пројекат изградње гасовода у рукама је конзорцијума Сјеверни ток којим руководи руски концерн Гаспром и којем припадају и њемачке компаније БAСФ и Е.ОН. Шеф надзорног одбора конзорцијума је некадашњи њемачки канцелар Герхард Шредер. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.