Фото: NATO шаље трупе у источну Европу?
Брисел - Командант NATO у Европи, генерал Бридлав изјавио да би алијанса могла да размjести војнике у земљама чланицама на истоку Европе, које се осјећају угрожено.
Филип Бридлав је агенцији Асошијејтед прес рекао да не би "не би искључио ангажовање ниједне земље, укључујући и САД".
Министри иностраних послова 28 земаља чланица NATO овластили су америчког ваздухопловног генерала Бридлава да до уторка предложи мјере које би земљама алијансе најближим Русији, демонстрирале да уживају подршку савезника.
"У основи ријеч је о пакету копнених, ваздушних и поморских мјера које би дале сигурност нашим најисточнијим савезницима", рекао је Бридлав, додајући да има задатак да те мјере дефинише до слиједеће седмице и да намјерава да то и учини.
Упитан да ли би и амерички војници могли да буду упућени у земље NATO најближе Русији, он је поновио: "Не бих искључио допринос ниједне земље".
Говорећи за АП на крају конференције NATO у Паризу, он је рекао да је руско војно присуство дуж граница са Украјином непромијењено.
"Оно што тамо видимо је око 40.000 војника. Ја бих то окарактерисао као комбиновану војску. Другим ријечима, то је армија која има све неопходне претпоставке.... да испуни војне циљеве, ако јој буду задат", рекао је Бридлав.
Он је прецизирао да руска опрема укључује авионе и хеликоптере, артиљерију, пољске болнице, опрему за комуникацију и за ометање.
Бридлав је додао да руски циљеви, ипак, остају нејасни.
По његовим ријечима, руска војска може да остане на мјесту и застрашује Украјину самим својим присуством, да се упути према југу и успостави мостобран према Криму и, дуж Црног мора, даље према Одеси и молдавској сеператистичкој области Придњестровљу, или да изведе инвазију југоисточних дијелова Украјине, гдје руска мањина тражи припајање Русији.
Руска војна сила би, међутим, на концу ипак могла да буде употребљена, и она је спремна да крене ако добије наређење, и то у року од 12 сати, додао је командант NATO.
Подсјетимо, предсједник Чешке Милош Земан заложиће се у четвртак, у сусрету с генералним секретаром NATO Андерсом Фогом Расмусеном у Прагу, да NATO пошаље трупе у Украјину.
NATO је данас негирао тврдње Русије да планира да распореди велики број војника у близини границе те земље.
"Потпуно одбацујем тврдњу замјеника министра одбране (Русије Анатолија) Антонова, да NATO планира да распореди велики војни контингент близу руске границе", написао је на Твитеру замјеник генералног секретара Алијансе Александар Вершбоу.
Његов коментар на друштвеној мрежи је одговор на изјаву Антонова на конференцији за новинаре у Москви, који је, како је пренио Интерфакс, рекао да "Русија има информацију о плановима неких чланица Алијансе да распореде велики војни контингент на својим територијама у близини границе" с Русијом.
Вершбоу, међутим, пише да је "основни циљ NATO колективна одбрана", пренио је Франс прес.
"Повлачимо легитимне потезе како би се изборили с нестабилношћу, изазваном руским нелегалним акцијама", поручио је Вершбоу.
NATO је почетком марта саопштио да ће послати извиђачке авионе "Аваксе" преко Пољске и Румуније да би надгледали кризу у Украјини, али, како је тада истакнуто, "искључиво над територијом Алијансе".
САД су такође послале шест борбених авиона Ф-15 и десетак Ф16, као и три транспортна авиона у Пољску.
Такође, разарач пројектила за навођење, амерички "Доналд Кук", требало би ових дана да стигне на Црно море.
Остале европске земље, међу којима Велика Британија и Француска, понудиле су да пошаљу своје авионе, ако то од њих затражи NATO.
Шеф NATO Андерс Фог Расмусен, у уторак је упозорио Москву да више не интервенише у Украјини и рекао да Алијанса мора да се супротстави овој претњи тако што ће ојачати одбрану својих граница, војно подрзати Украјину и преиспитати свој однос према Русији.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.