NATO прави »ударну песницу«

ЊУПОРТ - Лидери земаља чланица NATO усвојили су данас планове за формирање нове јединице за брзо реаговање, која ће бити "ударна песница" Алијансе, саопштио је генерални секретар NATO Андерс Фог Расмусен другог дана самита у Велсу.

 Он је на конференцији за медије у Њупорту код Кардифа објавио да ће ова јединица имати неколико хиљада припадника разних видова војске и бити "ударна песница" NATO, спремна да у врло кратком року буде послата на било коју тачку глобуса.

 Расмусен је указао да главни безбједносни изазов за NATO на источном крилу, јер је "Русија својим нападом на Украјину промијенила безбједносну ситуацију у Европи".

 "NATO ће одржавати константно присуство на истоку, гдје ће се наше снаге често ротирати, а биће изграђена и нова постројења за прихват нове јединице, уколико буде потребно да се она тамо упути", рекао је генерални секретар.

 Засад се зна да ће главна команда снага за брзо реаговање бити у пољском граду Шћећину, али тек треба да се одлучи гдје ће она физички бити смјештена, објаснио је Расмусен.

 Британски премијер Дејвид Камерон рекао је данас да је Британија спремна да упути 3500 војника у јединицу за брзо реаговање, али се касније исправио и саопштио да је хтио да каже да ће толико британских трупа бити ангажовано на војним вјежбама у источној Европи које ускоро треба да се одрже.

 Расмусен је упозорио и на опасност од џихадиста из Исламске државе (ИС) у Ираку и Сирији, у чије сузбијање NATO као савез није укључен, али Расмусен није искључио могућност да се поједине чланице укључе у ваздушне ударе против ИС у Ираку под вођством САД.

 Алијанса је, сем тога, спремна да помогне Ираку да појача одбрамбрене капацитете уколико ирачка влада то затражи, рекао је он.

Генерални секретар је рекао да NATO намјерава да унаприједи ратне планове у свијетлу нових претњи, као и да ће појачати вјежбовне активности и сарадњу са чланицама Партнерства за мир.

 Он је сем тога подвукао да NATO остаје при политици "отворених врата", али да државе које желе чланство морају да испуне услове за то, уз напомену да ни једна држава изван NATO нема право вета на тај процес.

 Међу кандидате спадају Грузија и Украјина, али ће Грузији умјесто чланства бити понуђена помоћ у изградњи одбрамбрених капацитета, док ће се о чланству Црне Горе одлучивати средином следеће године, рекао је Расмусен.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.