Четврт вијека од 11. септембра: Сјећање на жртве терористичких напада у САД

БЕОГРАД - Прије 25 година, 11. септембра 2001. у Сједињеним Државама, у Њујорку и Вашингтону, догодили су се терористички напади исламских екстремиста Ал Каиде.

У најразорнијим терористичким нападима које историја познаје, у организацији екстремне исламистичке групе Ал Каида, саудијског милитанта, милијардера Осаме бин Ладена, живот је изгубило приближно 3.000 особа.

Био је уторак 11. септембра 2001. Тог јутра, припадници терористичке организације Ал Каиде отели су четири путничка авиона, које су потом усмјерили на објекте симболичке важности за САД.

Отетe летјелице и напади на куле близнакиње

Два путничка авиона су у размаку од 16 минута, ударила у куле Свјетског трговинског центра, на Менхетну, у срцу Њујорка.

Први удар догодио се у 8.46, у Сјеверни торањ комплекса Свјетског трговинског центра. Био је то авион Американ Ерлајнса, лет број 11.

Шеснаест или седамнаест минута потом услиједио је други удар, у 9.03, у Јужни торањ Трговинског центра. Био је то авион на лету 175, компаније Американ Ерлајнс.

Обје куле, са по 110 спратова, су се по ударима срушиле у року од сат и четрдесет минута, при чему су уништене или оштећене и околне грађевине.

Удари у Пентагон и Пенсилванији

Напад у Вашингтону догодио се убрзо послије напада у Њујорку, у 9.37. Летјелица је ударила у зграду Пентагона, односно здање министарства војног САД. Био је авион компаније Американ Ерлајнз, лет бр. 77.

Четврта отета летјелица пала је у 10.03 у пољу Стоникрик Тауншип, недалеко од Шанксвила, Пенсилванија. Путници који су се налазили у авиону покушали су да савладају отмичаре, односно да преотму летјелицу. Био је то лет бр. 93, компаније Јунајтед Ерлајнс.

Терористи Ал Каиде намјеравали су, највјероватније, да четвртим авионом ударе у зграду Капитола односно можда Бијелу кућу у Вашингтону.

Биланс жртава: Стравичне посљедице напада

Како је накнадно установљено, погинуло је укупно 2.996 особа, укључујући и 19 терориста Ал Каиде. Повријеђених је било до 25.000.

Од 19 исламских екстремиста, припадника Ал Каиде, који су тог дана учествовали у терористичким нападима, 15 је било из Саудијске Арабије, укључујући и њиховог челника Осаму Бин Ладена, двојица из Уједињених Арапских Емирата, по један из Египта и Либана.

Током напада и као посљедица урушавања кула близнакиња Свјетског трговинског центра у Њујорку је погинуло 2.606 особа. Од њих, 147 су били путници и посаде летјелица.

Цивилних жртава у Њујорку је било 2.192 подразумијевајући и припаднике хитних служби, односно медицинско особље.

Такође, погинула су 343 ватрогасца и 71 припадник полиције или других безбједносних служби.

Осим грађана САД, међу жртвама у Њујорку су била и 372 страна држављанина, из 102 земље, један од њих био је из Србије.

У Пентагону, односно Вашингтону, погинуло је 125 лица. Међу њима било је и 59 путника или чланова посаде отетог авиона.

У летјелици која је пала у поље Стоникрик Тауншип, недалеко од Шанксвила, Пенсилванија, укупан број погинулих био је 40, путника, посаде, као и терориста.

Одговор САД: Рат против тероризма и потрага за Бин Ладеном

Свега неколико часова послије разорних терористичких напада званичници САД објавили су да су нападачи били дио екстремне исламистичке организације Ал Каида.

Услиједила је замашна акција обрачуна са Ал Каидом односно свима онима за које је процијењено да су ма у ком смислу било од помоћи тој организацији.

У склопу Рата против тероризма, како је назван обрачун са исламским екстремистима Ал Каиде, догодила се и војна интервенција САД у Авганистану, пошто је процијењено да тамошњи режим Талибана подржава мрежу Осаме бин Ладена.

Парадоксална историја: САД и исламски екстремисти

Ситуација је у извјесном смислу била парадоксална, пошто је исламистички покрет, познат као Талибани, власт у Кабулу својевремено освојио управо захваљујући чињеници да су их САД широко помагале и наоружавале.

Одговарајуће службе САД осамдесетих 20. вијека су, у склопу борбе против Совјета, ангажовале бројне исламске екстремисте, међу њима и Осаму бин Ладена, творца Ал Каиде, као и авганистанске Талибане.

Саудијски милијардер Бин Ладен, изданак једне од најутицајнијих и најбогатијих породица те земље, свесрдно је помагао борбу САД у Авганистану, у то вријеме против Совјета односно њихових локалних савезника.

Сарадња је настављена и пошто су Совјети напустили Авганистан, деведесетих, када су исламски екстремисти припадници мреже Осаме бин Ладена, били ангажовани у Босни против Срба, а затим и у Албанији односно на Косову и Метохији, такође као савезници САД, иако је сам Бин Ладен у другој половини те деценије окарактерисан као опасан терориста.

Круна потраге: Убиство Осаме бин Ладена

Послије терористичких напада 11. септембра 2001. на Њујорк и Вашингтон, потрага за Бин Ладеном потрајаће годинама.

Напори одговарајућих служби САД крунисани су 2. маја 2011. када је Осама бин Ладен убијен у Аботабаду, у Хазара региону, на сјеверу Пакистана.

 

Мјесто сјећања

Зона Свјетског трговинског центра на Менхетну, односно његова околина, рашчишћавана је током осам мјесеци након терористичких напада, док је Пентагон у Вашингтону поправљан пуних годину дана.

На простору трагедије на Менхетну изграђен је меморијални простор у виду шумарка са 442 стабла храста, при чему је очувано дрво крушке које је чудом преживјело разорне догађаје 11. септембра 2001. испод крша бетона и челика.

Постављена су одговарајућа обиљежја и у Пентагону и Пенсилванији.

Годишњица четврт вијека од разорних терористичких напада исламских екстремиста на САД, прилика је за подсјећања на трагичне жртве безумља.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.