Фото: Танјуг/АП
БРИСЕЛ - Више од 50.000 људи умрло је у Европи овог љета због екстремних врућина, а око 32.000 смртних случајева може да се припише климатским промјенама, показале су две студије објављене у академском часопису " Nature Health ".
Истраживања научника са Империјал колеџа у Лондону и Лондонске школе за хигијену и тропску медицину обухватила су 854 града у Европској унији, Уједињеном Краљевству, Норвешкој и Швајцарској, у којима живи око 40 одсто становништва 30 земаља, пренио је данас бриселски Политико.
Према резултатима студија, љето 2026. било је најсмртоносније у овом вијеку када је ријеч о смртности повезаној са врућинама, значајно премашивши претходне рекорде од 29.000 смртних случајева у 2022. и 28.000 у 2003. години.
Скоро трећина смртних случајева повезаних са врућинама овог љета догодила се током топлотног таласа крајем јуна, који је оборио неколико температурних рекорда.
Старији од 85 година чинили су приближно половину процијењених смртних случајева, док је међу умрлима било и око 6.000 особа млађих од 65 година.
Научници су процијенили и више од 800 додатних смртних случајева међу особама старости од 20 до 44 године.
Једна студија анализирала је смртност повезану са врућинама и климатским променама у периоду од 2000. до 2025. године и утврдила укупно 430.000 смртних случајева, од којих је око половине приписано климатским промјенама.
Водећа ауторка студије Клер Барнс, истраживач екстремних временских услова на Империјал колеџу у Лондону, рекла је да је љето 2026. године вјероватно било најгоре до сада забележено по питању смртности повезане са врућинама у већем делу Европе.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.