Најмасовнијем серијском убици у историји изгубиио се сваки траг

Педро Алонсо Лопес из Колумбије, познат и као Монструм са Анда, крив је, према сопственом признању, за убиство више од 350 дјевојчица, старих углавном између 8 и 12 година, у Еквадору, Перуу и Колумбији. Многи вјерују да је права цифра далеко већа. Након 16 година проведених у затвору у Еквадору, и 5 година у душевној болници у Колуимбији, 1998. је проглашен излијеченим и пуштен на слободу.

Монструму који је тврдио да ће поново убијати чим се докопа слободе отад се губи сваки траг. Нико не зна да ли га је негдје сустигла заслужена казна, или и даље некажњено хара у забаченим крајевима Јужне Америке.  

Лопес је рођен 1948. у Колумбијском мјесту Толмија, као седмо од 13 дјеце сиромашне проституке, у најнесрећнијем периоду грађаснког рата, када је стопа злочине у овој земљи била око 50 пута виша него у већини других. Мајка га је у осмој години избацила на улицу, након што га је ухватила у у сексу са рођеном сестром, и отада је гладовао, просјачио, и, бар како сам тврди, у више наврата био жртва бруталног сексуалног злостављања.  

Са 18 година је у затвору, гдје је доспио због крађе аутомобила, доживио групно силовање. Својим силоватељима се осветио тако што је тројицу од четворице убио, а након изласка из затвора почиње крвави пир. О начину на који је"оперисао" најбоље свједочи јединствени интервју који је краће вријеме прије изласка на слободу дао новинару "Нешенел Егземинера":  

Требало им је и по 15 минута да умру. Био сам врло пажљив 

-Ја сам човјек вијека. Никада ме неће заборавити- похвалио се Монструм.
- Жртве сам тражио на пијацама, тражио сам дјевојчице са одређеним изгледом лица - лијепим и невиним. Требало је да буде добра дјевојчица, која ради са мајком. Понекад бих је пратио и по два-три дана, чекао да остане сама. Дао бих јој неки поклончић, рецимо огледалце, одвео је изван града, гдје сам обећавао да ћу јој дати и поклончић за мајку.  

Онда бих је одвео до тајног скровиша, гдје је чекао спреман гроб. Понекад су у њему била и тијела ранијих жртава. Мазио сам их, а у зору бих их силовао. Излазак сунца ме је узбуђивао. Присиљавао сам дјевојчице на секс, па бих им рукама обухватио врат. Док је сунце излазило, ја сам их давио.  

Требало им је и по 15 минута да умру. Био сам врло пажљив. Дуго сам био с њима, да се увјерим да су мртве. Олгедалцем сам провјеравао да ли још дишу. Понакад бих морао да их убијем поново. Никад нису вриштале, јер нису очекивале да ће се нешто десити. Биле су невине. Моје мале другарице су вољеле друштво. Често сам стављао три или четири у исти гроб. Али послије неког времена би ми досадиле, јер се нису мицале, па бих потражио још дјевојчица.  

То је божански тренутак, кад их држим за врат 

Ваљало је само ако сам могао да им видим очи. Морао сам да их гледам на дневном свијетлу. То је божански тренутак, кад их држим за врат. Гледам дјевојчицу у очи, и видим како се неко свијетло, некаква искра, изненада гаси. Тренутак смрти је дирљив и узбудљив. Само они који су сами убијали могу то да разумију.  

Када ме пусте на слободу, поново ћу осјетити тај тренутак- обећао је монструм, који је за сваки угашени дјечији живот у затвору провео око мјесец дана.  

Познато је да су га након првих убистава урођеничких дјевојчица у Еквадору тамошњи Индијанци открили и ухватили, мучили и закопали у земљу до врата. Пар хришћанских мисионара га је, међутим, ослободио и омогућио му да побјегне, након чега је наставио своју гнусну работу.  

Да ли се нешто слично догодило и пошто је из необјашњивих разлога пуштен, или је пак још увијек на слободи и трага за недужним животима да би их са уживањем гасио, мистерија је која можда никада неће бити разоткривена.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.