Еванс-Причард: Наивни Европљани, Путин може свијету да зада коначни нокаут

БЕРЛИН - Путин је спреман да у било ком тренутку драстично смањи снабдјевање гасом и нафтом, сматра економски аналитичар британског Телеграфа Амброз Еванс-Причард.

Како додаје, Путин би тако Западу задао психолошки ударац прије него што глобална рецесија почне да нагриза руски енергетски сектор.

Управо би надолазеће недеље, сматра Еванс-Причард, могле да буду Путинова најбоља прилика да покуша да натјера Запад да сједне за сто и пристане на руске захтјеве, као што су задржавање територија на украјинској обали Црног мора и у Донбасу. За Русију је круцијално да се то догоди пре слиједеће испоруке тешког наоружања Украјинцима, преноси Јутарњи лист.

Путин је већ крајем јуна изнио свој план на Санктпетербуршком међународном економском форуму, назвавши политику санкција ЕУ двосјеклим мачем који ће узроковати да Европа изгуби своје упориште и која ће довести до "пада цијелог система". 

Тиме, како каже Еванс-Причард, није оставио никакве сумње да је стварање инфлације на Западу његов примарни циљ.

"Већ дубоко укорењени проблеми у европским друштвима само ће расти. Доћи ће до даљег раста неједнакости, што ће још више подијелити њихова друштва. Такво одвајање од стварности неизбјежно ће довести до таласа популизма, те екстремистичких и радикалних покрета", рекао је тада Путин.

Прошлог петка, Путин је отишао корак даље. Путем видеоекрана обратио се руским владиним званичницима и поручио да "свака даља употреба санкција може довести до још тежих, без претјеривања, чак катастрофалних, посљедица на глобално енергетско тржиште". 

Наивни Европљани

Истовремено, европски челници креирају своје политике у паралелном свемиру, расправљајући о заправо неизводљивим шемама којима би требало ограничити цијене руског извоза сирове нафте од 40 до 60 долара, док ће ЕУ своје енергенте набавити у Азији.

"Теза Европљана, која одузима дах колико је наивна, јесте да је Кремљу потребан европски новац и да ће зато скрушено удовољити захтјевима из ЕУ", сматра уредник Телеграфа.

Погрешно се претпоставља да ће Путин допустити Европској Унији да смањи своју зависност од руских фосилних горива на уредан начин и према сопственом лежерном европском распореду. Док неколико држава чланица ЕУ директно војно помаже украјинским снагама, тако нешто помислити, најбоље илуструје у каквој су заблуди европски политичари, преноси Јутарњи лист.

У Кремљу се ових дана прича како је сад ред на Русију да предузме превентивну акцију, тј. искористи своје енергетско упориште како би спријечила државе ЕУ да обнове залихе природног гаса пре зиме.

"Врло је вјероватно да гас уопште више неће тећи према Европи. Руско вођство зна колико је Европа рањива", рекао је Владимир Милов, бивши руски замјеник министра енергетике.

Истовремено, Европа је свјесна посљедица које би потпун прекид снабдевања руским гасом донио. Ниједан Гаспромов молекул већ шест недеља не тече у Европу нафтоводом Јамал преко Пољске. Протоци кроз Сјеверни ток 1 преко Балтика раде са 40 одсто капацитета од средине јуна, а ове недеље проток је затворен ради редовног одржавања. Европски челници се боје да ће Кремљ смислити изговор да задржи Сјеверни ток 1 затвореним и кад се заврше радови 21. јула – следећег алармантног датума за глобалну економију.

Француски министар финансија Бруно Ле Мер упозорио је у недељу да ће се "потпуни прекид испоруке" највјероватније догодити.

Њемачки вицеканцелар Роберт Хабек спрема се да активира трећу фазу плана своје земље за "хитне случајеве", која укључује рационализацију коришћења гаса у тешкој индустрији.

Нафта као оружје

Голдман Сакс процежјењује да, ако руски гас престане да тече, можемо очекивати пад БДП-а за 3,2 одсто у Немачкој и 4,1 одсто у Италији. Зато су почели и први разговори о "енергетском спасавању" Њемачке и Италије. Од других чланица ће се очекивати да дијеле своје оскудне резерве гаса.

Оно о чему се мање прича јесте шта ће се догодити ако Путин заустави и доставу нафте поврх наредбе о обустави гаса, чиме би животне трошкове за Европљане учинио неиздрживим.

Уврежено је мишљење да Путин неће обуставити извоз нафте јер је приход превише вриједан, више од 700 милиона долара дневно, и зато што би се тиме догодио глобални колапс, што се чини као превелика цијена ако је руски циљ да напакости једино Европи. Али такво размишљање, превиђа унутрашњу динамику руске економије и подцјењује Путинову спремност да креира глобалну пустош, сматра Еванс-Причард, преноси Б92..

Наташа Канева и Тед Хол из Џеј-Пи Моргана верују да би Кремљ могао да буде у озбиљном искушењу да се одлучи на управо горе наведени црни сценарио. Тврде да би Русија могла привремено да преполови своју укупну производњу и изгладни свијет – без да притом нанесе трајну штету својој инфраструктури за бушење нафте или да претрпи неподношљив економски удар. Они процјењују да би шок таквих гигантских размјера гурнуо цијене нафте на 380 долара по барелу, што би паралисало глобалну економију.

Потрага за нафтом

Пропале су наде за нуклеарни споразум с Ираном који би глобалној економији могао да осигура милион барела дневно.

Џо Бајден пак покушава да придобије више сирове нафте из Саудијске Арабије, али чак и њима понестаје залиха. Остатак ОПЕК-а је 2,5 милиона барела испод планиране производње.

"Звезде су се посложиле тако да Путин може свијету да зада коначни нокаут", пише уредник Телеграфа.

Заустављање производње наравно био би велики проблем и за саму Русију. Што дуже бушотине не раде, већа је штета од притиска и пораста воде, пре свега у совјетским пољима Западног Сибира где се пермафрост отапа. 

Рубни извори можда се никада неће опоравити. Међутим, Џеј-Пи Морган сматра да би Русија могла да смањити неколико милиона барела дневно неколико мјесеци тако да једноставно ротира бушотине или их модификује како би смањила производњу.

Еванс-Причард напомиње и како руски Фонд за национално благостање има 116 милијарди долара на располагању. У трезору имају спремљених додатних 85 милијарди долара.

Те две ствари су довољне да покрију потпуни губитак буџетских прихода које доноси извоз фосилних горива за готово годину дана, што је вјероватно дуже него што су европска друштва навикла на комфор спремна на одрицање. 

Надаље, Русија је тренутно преплављена с више прихода од фосилних горива него што може да поднесе неспособна да стерилизује вишак буџета од 20 одсто БДП-а гомилањем страних резерви.

Резултат је раст вреиједности рубље, која је тренутно на највишем осмогодишњем нивоу у односу на евро. Једино што Кремљ може да учини у вези с тим јест да прогура пакете фискалних подстицаја и наговори потрошаче да троше више на увозне производе.

Њемачка издаја?

Уредник Телеграфа сматра да има добар разлог да вјерује да ће Њeмачка окренути леђа Украјини ако притисак буде довољно велик. Берлин већ блокира пуштање девет милијарди евра финансијске помоћи ЕУ Украјини које је раније договорило 27 држава, наводно зато што се противи методи заједничког издавања дуга.

Берлин је прекршио и режим санкција ЕУ тако што је присилио Канаду да укине санкција на поврат поправљених руских турбина Њемачкој, којој су потребне за одржавање рада гасовода Сјеверни ток 1. Володимир Зеленски је зато повукао свог амбасадора из Берлина.

"Кремљ наравно мора да промисли своју геостратешку тактику. Кина се досад ослањала на своје залихе угља, али ако се цијена нафта повећа за два или три пута ни она не би била имуна на руску обуставу. Путин воли да нас збуњује, да нас држи ван равнотеже. Можда ће одлучити да је само обустава гаса довољна. 

Али као што Фиона Хил, бивша званичница Бијеле куће и стручњакиња за руску администрацију воли да каже: баш када помислите да Путин заправо неће учинити нешто неуобичајено, тада ће он управо то учинити", закључио је уредник британског Телеграфа за економију Амброз Еванс-Причард.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.