"Набилдовани" долар – посљедице по цио свијет

Г.С.
"Набилдовани" долар – посљедице по цио свијет

Разлог је што су САД релативно далеко од тренутних криза, па капитал одлази тамо. То ће имати посљедице по потрошаче на цијелом свијету, пише DW.

Након што је надјачао евро, долар је надомак тога да се изједначи са британском фунтом – по први пут у историји. Евро је наставио пад, што се приписује страху од рецесије и енергетске кризе као посљедице рата у Украјини.

Друге кључне свјетске валуте такође су ослабиле. Јапански јен је ове године ослабио за скоро петину у односу на долар и на најнижем је нивоу од 1998. Индијска рупија је у понедјељак била на историјском минимуму, након што је раније ове године први пут било потребно више од 80 рупија за долар.

"Долар доживљава највеће јачање од осамдесетих година", написао је у поруци за клијенте Џорџ Саравелос, шеф истраживања за курс у Дојче банци. "Због те екстремне волатилности, на глобалном нивоу се полако помаља незадовољство."

Сигурна лука

Најбитнији разлог за јачање долара је његова репутација да је сигурна лука у временима криза. Централне банке широм свијета заврћу славине у страху од рецесије и инфлације у еврозони. Инвеститори бјеже ка долару који је мање изложен ризицима.

Други разлог је што су америчке Федералне резерве агресивно затегле монетарну политику – односно подигле каматне стопе како би смањиле количину новца у оптицају и бориле се против инфлације.

Тај потез Американаца у супротности је са јапанском Централном банком која је инсистирала на екстремно ниској референтној каматној стопи, као и Европском централном банком која је дуго одолијевала повећању камата.

Посљедње јачање долара дошло је након што је нова британска Влада најавила највеће смањење пореза у посљедњих пет деценија.

"Велика фискална давања која су најављена могла би да појачају привредни раст на краћи рок. Али веће питање је – ко ће то да плати?", каже Саравелос, објашњавајући зашто инвеститори полако бјеже из Уједињеног Краљевства.

Скупљи увоз за Европљане

Набилдовани долар могао би да додатно удари европска домаћинства по буђелару. Јер, слабија европска валута чини скупљим увозне производе – који су најчешће изражени у доларима. Уколико су то сировине или полупроизводи, онда ће и коначна цијена бити виша.

Такође, европски туристи који одлазе у САД ће мање моћи да купе за новчанице које понесу.

У нормална времена, ипак, слаба валута не мора да буде лоша. Напротив, за извозну силу попут Њемачке то би значило да су њени производи конкурентнији на свјетском тржишту јер су јефтинији у доларима.

Али, слаба је то утјеха јер времена нису нормална. Осим санкција и рата, наставља се поремећај у глобалним ланцима снабдијевања који се посматра од почетка пандемије. То нису добри услови за извоз.

Јак долар болно су осјетили и потрошачи у Индији. Та земља се жестоко ослања на увоз нафте и јестивих уља чије су цијене везане за долар. Кад се преведе у рупије, цијена је битно виша.

Скупи увоз даље појачава инфлацију и присиљава централне банке да још подигну камате како би пригушиле потражњу. Високе камате поскупљују кредите, рецимо за куповину некретнина.

Докле овако?

Са друге стране, амерички потрошачи би могли да доживе и пад цијена јер роба из увоза постаје јефтинија. Амерички туристи у Европи моћи ће да купе више. Компаније су сада подстакнуте да више воде бизнис у САД, а мање у иностранству јер је добит тамо мања у доларима.

Ипак, највећи удар би могле да поднесу економије земаља у развоју које имају огромне државне дугове у доларима, као што су Турска, Аргентина или Гана.

Саравелос наводи да је за престанак раста долара неопходно да Федералне резерве попусте монетарну политику, а ове ће то учинити тек кад прођу највећи ризици од инфлације.

Са друге стране, овај стручњак додаје да је потребно да прође врхунац неизвијесности кад је у питању снабдијевање Европе енергентима, као и да се Кина опрости од политике "нула ковида" због које су затваране економске зоне и луке.

"Барем нешто од тога мора да се деси да би се успорио невиђени јуриш новца ка америчкој сигурној луци", каже Саравелос. "Бојим се да се ништа од тога још не дешава."

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана