Фото: Танјуг/АП
БЕОГРАД - Један маштовити корисник „Икса” предложио је једноставно дипломатско рјешење по којем би Америка без цента из буџета или испаљеног метка могла да „освоји” Гренланд. Барон, син предсједника Доналда Трампа и прве даме Меланије, би требало да се ожени данском принцезом Изабелом која је друга у насљедном реду за краљевски трон. У том случају САД би добиле Гренланд као мираз, а уздрмана Западна војна алијанса би могла да одахне.
Иако је ријеч о „метаполитичком” сатиричном предлогу који је за неколико дана прочитало седам милиона људи и изазвао бројне шаљиве коментаре на друштвеној мрежи Илона Маска, чини се да би ова идеја помогла и опстанку НАТО-а. Ратоборна реторика америчког предсједника довела је војни савез на ивицу егзистенцијалне кризе. Већ сама најава да би САД могле да нападну чланицу алијансе гура НАТО у непознате воде, пише Политика.
Бивша европска комесарка Маргарета Вестагер је посљедња у низу европских политичара који дијеле мишљење данске премијерке Мете Фредериксен и комесара ЕУ за одбрану Андријуса Кубилијуса да би америчко преузимање Гренланда означило крај НАТО-а.
„Напад једне земље НАТО-а на територију друге земље НАТО-а био би највећа егзистенцијална пријетња НАТО-у коју смо икада видјели”, упозорила је јуче Вестагер за „Јуроњуз” док америчка администрација повећава притисак на Копенхаген да добије контролу над полуаутономном данском територијом Гренландом „на овај или онај начин”, како је најавио Трамп.
Од свог оснивања НАТО је прегурао неколико унутрашњих криза: од турске инвазије на Кипар, 1974. године, преко низа поморских сукоба између Велике Британије и Исланда око бакалара до неколико територијалних спорова у Егејском мору између Анкаре и Атине који су кулминирали 1987. године. Али евентуални директан напад највеће и најнаоружаније чланице алијансе на другу био би акт без преседана.
„Ниједна одредба у оснивачком уговору Сјеверноатлантског савеза из 1949. године не предвиђа да једна чланица НАТО-а може да нападне другу”, каже за „Политико” један дипломата НАТО-а додајући да би то значило крај алијансе.
И док Трамп упозорава да ће САД „можда” морати да бирају између заузимања Гренланда и очувања НАТО-а, челници алијансе чине све да избјегну да она буде увучена у овај спор између Вашингтона и Копенхагена. Генерални секретар НАТО-а Марк Руте је у понедјељак током посјете Загребу покушао да спусти лопту поручивши да алијанса уопште није у кризи: „Мислим да заиста радимо у правом смјеру.”
У напорима да стане на пут дефетистичкој расправи о могућем распаду НАТО-а алијанса је видјела шансу за стабилизацију у Трамповој тврдњи да мора да дође у посјед острва због тога што, наводно, руски и кинески бродови окружују Гренланд. Челници војног савеза су одмах почели више да говоре шта би требало да се уради на безбједности Арктика. Према оцени војног савеза Русија одржава поморско присуство у региону, а НАТО прати кинеске истраживачке и обалске стражарске бродове, али и све већу сарадњу између Москве и Пекинга. Русија и Кина све више сарађују у Арктичком региону, а њихово присуство тамо биће растућа пријетња савезницима у НАТО-у, изјавио је врховни командант савезничких снага у Европи, амерички генерал Алексус Гринкевич на конференцији о националној безбједности у Шведској.
Како се арктички лед повлачи и приступ региону постаје лакши, Русија и Кина сарађују у заједничким патролама не само на сјеверној обали Русије већ и сјеверно од Аљаске и близу Канаде: „То није у мирољубиве сврхе. Они не проучавају фоке и поларне медвједе. Кинеске и руске арктичке операције укључују мапирање морског дна, како би се пронашао начин да се супротстави НАТО капацитетима на мору и под њим”, рекао је врховни командант НАТО-а.
Чланице алијансе су зато затражиле од савеза да размотри опције за обезбјеђивање Арктика, укључујући премјештање већих војних снага у регион и одржавање више војних вјежби у близини Гренланда. Велика Британија и Њемачка наводно преговарају о слању трупа на самоуправну данску територију у покушају да ублаже забринутост Вашингтона.
У настојању да одврати Трампа од његових територијалних аспирација, Влада Гренланда је поручила да је острво „дио краљевине Данске” и „као дио данског комонвелта, члан НАТО-а”. Премијер Гренланда Јенс-Фредерик Нилсен је изјавио да ће повећати своје напоре како би осигурали да се одбрана Гренланда одвија под покровитељством НАТО-а. Владајућа коалиција „вјерује да ће Гренланд заувијек бити дио западног одбрамбеног савеза” и да „све државе чланице НАТО-а, укључујући САД, имају заједнички интерес” у одбрани острва.
Министар спољних послова Данске Ларс Локе Расмусен потврдио је да ће се он и његова гренландска колегиница Вивијан Моцфелт састати данас у Бијелој кући са потпредсједником Сједињених Америчких Држава Џеј Ди Венсом и америчким државним секретаром Марком Рубиом. Шеф данске дипломатије је у разговору са новинарима у Копенхагену рекао да су он и Моцфелт тражили састанак са Рубиом, а да је Венс затражио да „учествује на том састанку и понудио се да буде домаћин”, преноси Еурактив.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.