Москва и Вашингтон наговијестили боље односе

Москва, Вашингтон - Изгледи за побољшање у односима Русије и САД јавили су се послије прошлонедјељне посјете америчког државног секретара Џона Керија Сочију, гдје је разговарао са шефом руске дипломатије Сергејем Лавровом и предсједником Владимиром Путином.

У извјештајима руских и америчких медија наводи се да је централна тема разговора била Украјина, односно тражење начина да се мирним путем ријеши сукоб на истоку те земље, а САД би, како се претпоставља, требало да употријебе свој утицај у Кијеву како би привољеле тамошње руководство да поштује мировни споразум из Минска.

Према непотврђеним информацијама, које је Москва одбацила као нетачне, Русија би за узврат требало да изађе у сусрет Вашингтону и помогне да се ријеши ситуација у Сирији.

Иако су разговори Керија и Лаврова тек наговјештај да би односи двије суперсиле могли да се нормализују, посјета Москви Керијеве помоћнице за источну Европу и Евроазију Викторије Нуланд прије три дана, наставак је појачане дипломатске иницијативе.

Нуланд је са замјеницима Лаврова, Сергејем Рјабковом и Григоријем Карасином, разговарала о конкретним корацима за подршку споразуму из Минска, истакавши да САД желе да помогну да се учврсти крхко примирје.

Кери је током боравка у Сочију рекао да би санкције Русији могле да буду укинуте уколико у потпуности буде спроводила Мински споразум, док је за Москву његов долазак оцијењен као потврда да је Русију немогуће изоловати у међународној арени.

Москва је у разговорима са америчким дипломатама поновила стари захтјев - да се политичко рјешење за украјински сукоб тражи у директним разговорима Кијева са представницима побуњених региона Доњецк и Луганск.

Ово неочекивано интензивирање сарадње Москве и Вашингтона није наишло на одобравање у Кијеву, па је украјински премијер Арсениј Јацењук изјавио да "Сочи није добро мјесто за одмор и разговоре са руским предсједником".

Важан фактор у промјени политике Вашингтона према Москви могао би да буде и економска штета коју трпе његови савезници у Европи због увођења економске блокаде према Русији, односно због контрамјера Москве.

Као значајан разлог, поједини аналитичари наводе жељу америчког предсједника Барака Обаме да оконча други мандат у Бијелој кући као миротворац, али и неспремност Американаца да се жртвују за Украјину.

О томе је говорио бивши амерички амбасадор у Русији Мајкл Макфол, који је оцијенио да је у Америци и Европи "мало оних који прижељкују да ратују за Донбас и Крим".

Украјинска војска показала се недовољно снажном да би силом покорила побуњенике у Донбасу, па су преговори и евентуално замрзавање конфликта ипак изгледнији него наставак војних операција без подршке Запада.

Осим проблема Украјине, Москва и Вашингтон имају још прегршт међународних питања која могу ријешити само кроз међусобну сарадњу, а терористичке пријетње су једна од тих тема.

Сарадња у борби против тероризма није прекидана ни у посљедњих неколико мјесеци током којих су односи двије земље ушли у хладноратовски режим.

Али док се на једној страни међународне арене појавио наговјештај да би Москва и Вашингтон могли поново постати партнери, на другој страни, у вези са кризом у Македонији, реторика се заоштрила.

Москва је оптужила Вашингтон да користи опозицију и "украјински сценарио" како би уз организовање "обојене револуције" оборила са власти премијера Николу Груевског, због његовог одбијања да се прикључи антируским санкцијама и намјере да учествује у пројекту изградње гасовода "Турски ток".

Аналитичари на Западу и у Русији сагласни су да је Македонија ново поприште борбе Вашингтона и Москве за утицај у Европи, а тако нешто наговијестио је у марту Кери, када је рекао да се Балкан налази "на линије ватре" између двије силе.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.