Молдавци сутра излазе на кључне изборе: Окреће ли Кишњев леђа Европи

КИШИЊЕВ - У Молдавији, у којој ће грађани сутра изаћи на парламентарне изборе, на снази је предизборна тишина.

Свака предизборна кампања је забрањена од поноћи, а прекршиоци могу бити позвани на одговорност.

Парламентарни избори у Молдавији биће одржани сутра, а за мjеста у парламенту ће се такмичити 23 кандидата.

За Молдавију су ово кључни парламентарни избори, за које аналитичари наводе да су од пресудног значаја и да би могли да одреде судбину њеног настојања да се придружи Европској унији или поново окрене Русији, преносе свjетски медији.

Према посљедњим анкетама, владајућа проевропска Партија акције и солидарности (ПАС) могла би да изгуби већину и да буде принуђена да тражи коалиционе партнере. 

Опозиционе снаге, попут проруског Патриотског блока и номинално проевропског савеза Алтернатива, покушавају да придобију бираче незадовољне високим цијенама, спорим реформама и скептицизмом према приближавању Европи.

Москва негира мијешање у унутрашње ствари Молдавије и тврди да Кишињев подстиче антируско расположење из политичких разлога.

Санду, школована на Харварду и бивша званичница Светске банке, основала је 2016. године центристичку, реформски оријентисану ПАС партију. 

Један од њених најближих сарадника је Дорин Речеан, прозападни економиста и бивши министар унутрашњих послова, који је постао премијер у фебруару 2023.

Њихов ПАС сада се суочава са озбиљним изазовом Патриотског блока, савеза љевичарских проруских партија, у којем је и бивши предсједник Игор Додон, којег је Санду побиједила 2020. године. 

Патриотски блок тврди да је европска интеграција претња независности Молдавије и залаже се за ближе везе са Русијом.

Свака будућа коалиција вјероватно би отежала предсједници Молдавије Маји Санду спровођење плана да ова земља до 2030. постане чланица ЕУ, што би захтијевало обиман законодавни рад. 

На референдуму о чланству у ЕУ 2024. године једва је пређена граница од 50 одсто подршке.

Молдавија има већинско румунофоно становништво и велику русофону мањину, а политичка власт се деценијама смењивала између проруских и проевропских групација. 

Руске трупе и даље су стациониране у Придњестровљу, који се одвојио почетком 1990-их.

Због неизвјесног резултата, мањи актери могли би одиграти пресудну улогу.

Савез Алтернатива, чији су лидери градоначелник Кишињева Ион Чебан и предсједнички кандидат из 2024. Александру Стојаногло, покушава да придобије разочаране центристичке бираче. 

Номинално проевропски, они оптужују владу да није обезбиједила добре путеве, пристојне плате и пензије. 

Неки аналитичари сматрају да Алтернатива заправо служи као "расипник гласова" који одузима подршку ПАС-у, а истовремено задржава канале руског утицаја.

Ту је и антиелитистичка популистичка странка Наша партија, коју предводи бивши градоначелник Ренато Усатји, некада повезан са руским националистичким политичарима, наводи Гардијан.

Санду је гласање описала као "најважније изборе у историји Молдавије" и у обраћању нацији упозорила је да Русија троши стотине милиона евра да би утицала на исход избора.

Молдавска полиција је посљедњих недјеља појачала истраге о илегалном финансирању странака, а приведене су 74 особе због наводне руске умијешаности у покушаје изазивања нереда.

Лидер Патриотског блока Игор Додон, бивши предсједник, изјавио је да су поједини чланови његове коалиције били на мети власти.

- Криминални ПАС режим покушава да нас застраши, уплаши народ и ућутка нас - навео је Додон у саопштењу.

Прошлог мјесеца, одбјегли тајкун Илан Шор, под санкцијама САД и ЕУ као наводни руски агент, отворено је понудио Молдавцима мјесечне исплате од 3.000 долара за учешће на антивладиним протестима, наводи Ројтерс.

Молдавија је једна од најсиромашнијих земаља Европе, већину својих енергетских потреба покрива увозом скупље енергије из Румуније. 

Иако је инфлација опала са двоцифрених нивоа из 2022, и даље се креће око седам одсто због чега су многи бирачи огорчени.

Корупција је и даље распрострањена, а реформе у кључним областима, попут правосуђа, одвијају се споро, наводи агенција. 

Грађани ће у недјељу изабрати 101 посланика по пропорционалном систему.

Кључни фактор биће гласови дијаспоре: процјењује се да око милион Молдаваца живи у иностранству. 

Бирачи у западној Европи традиционално подржавају проевропске странке и допринијели су тијесној побједи на референдуму о ЕУ. 

Неизвјесност представљају и 277.000 регистрованих бирача у Придњестровљу.

Пошто анкете показују да ПАС има тек малу предност над Патриотским блоком, могуће је неколико сценарија.

ПАС би могао да освоји тијесну побједу и тако настави проевропски реформски курс.

Вјероватнији сценарио је да ПАС освоји највише гласова, али без већине, што би довело до дугих и тешких преговора о формирању владе. 

Неки аналитичари сматрају да би разлике у спољнополитичкој оријентацији могле бити толико непремостиве да би једино нови избори могли разријешити блокаду.

Трећи сценарио је побједа проруског блока уз подршку центристичких странака, што би успорило или зауставило европске интеграције Молдавије.

Исход ће показати да ли ће ова бивша совјетска република, независна од 1991, наставити путем ка Западу или ће се поново окренути Русији.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.