Могуће једнострано проглашење независности Каталоније од Шпаније

Барселона - Сјевероисточна покрајина Каталонија, могла би једнострано прогласити независност уколико за два мјесеца на локалним изборима побиједи листа састављена од конзервативне странке Convergencia Democratica de Catalunya, каталонског предсједника Артур Маса, и љевичарске Ескуере Републикане.

Раул Ромева, прва особа на листи названој "Заједно за Да", поручио је да ће "учинити све што је потребно" како би Каталонија стекла самосталност од Шпаније.

"Неће бити корака натраг. Ако држава блокира каталонске институције свеједно ће почети процес независности", рекао је Ромева представивши у Барселони изборну листу.

Регионални избори у Каталонији, једној од најбогатијих регија са 7,5 милиона становника и властитим језиком те идентитетом, одржавају се 27. септембра.

Предсједник Каталоније Артур Мас је по узору на лањски референдум у Шкотској изашао с истим захтјевом у Шпанији што је владајућа конзервативна Народна странка премијера Мариана Рајоја одбила, као и опозициони социјалисти лијевог центра ПСОЕ, друга по величини странка у Шпанији.

Према шпанском уставу из 1978., када је уведена демократија у земљу, допуштени су референдуми једино на простору читаве Шпаније.

Владајућа Народна странка и опозициони ПСОЕ у парламенту држе 294 од укупно 350 мјеста и немају намјеру мијењати устав. Крајем године се одржавају општи парламентарни избори.

Странка Подемос, блиска грчкој Сиризи, нагризла је 40 година дуго двостраначје на локалним изборима у мају, а њен лидер Пабло Иглесиас склон је мијењању устава. Подемос ће, међутим, на каталонским изборима бити дио лијеве коалиције која ће бирачима нудити другачија рјешења. "Грађани имају право одлучивати. Не желим да се Каталонија одцијепи", рекао је.

Четврта политичка снага на државној разини, либерални "Грађани", савезник су Народне странке у противљењу каталонској независности.

Шпански министар иностраних послова Хозе Мануел Гарсија-Маргаљо рекао је да је све спремно у случају једностраног проглашење независности.

"То је пут који никуда не води", истакнуо је Гарсија-Маргаљо, додавши да ће свака одлука каталонске владе имати правне посљедице само на подручју те покрајине те да једнострано проглашење неће признати Европска унија и Уједињени народи.

Шпанија због једностраног проглашења независности није признала Косово те је једна од пет чланица ЕУ-а које то нису учиниле.

Но, с листе "Заједно за Да" поручују да ће у случају побједе наставити с процесом унаточ законској блокади од стране централне власти у Мадриду.

Странке које се залажу за одцјепљење у каталонском парламенту имају
71 од 135 мјеста.

Због неслагања о томе колико далеко треба ићи, дошло је до разилажења Convergencije Артура Маса и странке Uni које су заједнички наступале посљедњих 37 година под именом ЦИУ.

Unió, демохришћанска странка, свом је дојучерашњем партнеру рекла да се "независност не може тражити по сваку цијену". Артур Мас је након тога склопио споразум с љевичарским ЕРЦ-ом, странком с којом се слаже једино у одлучном захтјеву за независношћу.

Мас је у новембру, два мјесеца након референдума у Шкотској гдје је
55 посто становника подржало останак у Уједињеном Краљевству, организирао неформални референдум на којем се већина изјаснила за самосталност Каталоније.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.