Могућа рјешења за украјинску кризу

Брисел - Примирје, размјештај "плавих шљемова" УН и преговори о федерализацији земље, сличне Дејтону, изгледа да су кључне понуде у мировном плану за Украјину.

Мировни план је јуче понуђен Кијеву, а данас ће, од стране францускоги предсједника Франсоа Оланда и њемачке канцеларке Ангелеа Меркел, бити понуђен Москви.

Западноевропски медији, дипломате и аналитичари, сматрају да је главни циљ да се предупреде наговјештаји Вашингтона о испоруци оружја Украјини и нађе политичко рјешење, уз поштовање територијалног интегритета Украјине, али и да се дају гарантије Москви да та земља неће ући у чланство NATO, што јавно и јесу ставили до знања Берлин и Париз.

Предсједник Оланд је упозорио да се мора спријечити "тотални рат" у Украјини, док је њемачка канцеларка Меркел јасно предочила да ће све бити учињено за "европски мир" и нагласила да се Оланд и она ангажују "за француско-њемачке, али и интересе Европе".

Иако је француско-њемачки план засад обавијен велом тајности, неки медији тврде да се темељи углавном на ранијем украјинско-руском мировном споразуму из Минска, али да садржи и приједлог за размјештај трупа УН да би примирје и раздвајање сукобљених страна било одрживо.

Кијев, бар засад, одбија да се "плави шљемови" УН распореде на истоку Украјине.

Шпански лист Паис јавља да би линија раздвајања требало да одрази садашњу контролу територије двије стране, што ће тешко прихватити Кијев јер су побуњеници на истоку Украјине у посљедње вријеме потисли украјинску војску и запосјели нова подручја у Донбасу.

Њемачки дневник Зидојче цајтунг наводи да би "шира аутономија била дата проруским сепаратистима" уз већу територију од оне предвиђене споразумом из Минска.

Француски Монд пише да се "Украјинци боје да би Европљани могли исхитрено прихватити план који привидно поштује 'црвену линију' територијалне цјеловитости Украјине, што би паралисало земљу".

Лист додаје да су послије саопштења да Оланд и Меркел крећу у Кијев и Москву с новом понудом за мир, у Кијеву "одмах упозорили на неприхватање 'новог Дејтона (мировног споразума о окончају ратног сукоба у БиХ 1995)', а којим је та земља постала трајно немогућа за управљање".

Руски предсједник Владимир Путин је ставио до знања спремност да се "конструктивно разговара" о француско-њемачком плану и подвукао да Москва сукоб у Украјини сматра унутрашњим "грађанским ратом".

Француски предсједник Оланд је предочио да је "Русија пријатељска земља".

Шпански дневник Паис преноси оцјену западних дипломатских кругова у Кијеву да се "вођство Украјине опире размјештају трупа УН на линији раздвајања на истоку, али како се развијају ствари, већ сутра би се могли наћи у ситуацији да у Донбасу буду руске мировне снаге које би тамо остале годинама".

Западни дипломатски извори упозоравају и да Москва нема потпуни уплив на побуњенике у Донбасу, који такође одбијају распоређивање "плавих шљемова" УН јер сматрају да ће то само дати могућност украјинској војсци да се опорави од озбиљних пораза посебно у посљедње вријеме.

Оланд и Меркелова су упозорили да је ријеч о "посљедњој шанси" за преокрет ка политичком рјешењу и миру у украјинској кризи, јер иначе пријети шири ратни сукоб и зато су нагласили да су против дотура наоружања Кијеву.

Министри одбране NATO јуче су у Бриселу одлучили да се размјесте новоформиране снаге "ударне песнице" на истоку Европе, од Балтика до Црног мора, али је главнокомандујући војних снага NATO у Европи, амерички генерал Филип Бридлав, иначе веома оштар у ставовима према Русији, поручио да се мора имати на уму да би испорука оружја Кијеву могла подстаћи "веома љутит одговор Русије".

Већина аналитичара с обе стране Атлантика сматрају да се показало да украјинска војска није у стању да се супротстави побуњеницима у Донбасу, а посљедњи порази украјинске војске су само ојачали захтјеве за новим мировним настојањима.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.