ММФ: Пренијети високе цијене струје на потрошаче да би штедјели

ЊУЈОРК- Међународни монетарни фонд (ММФ) упозорио је европске владе да не интервенишу широком финансијском подршком због енергетске кризе у региону, и да умјесто тога треба да допусте да потрошачи сносе терет виших цијена како би се подстакли да штеде енергију и помогли преласку на зелену енергију.

ММФ сматра да државе треба да заштите најугроженија домаћинства циљаном подршком, али напомиње да ће постојеће политике које имају за циљ да заштите све потрошаче од растућих цијена угрозити европске економије, при чему су многе већ на ивици рецесије, и обесхрабрити енергетску транзицију, преноси ЦНБЦ.

„Владе не могу да спријече губитак реалног националног дохотка који произилази од удара тржишних поремећаја. Оне би требало да дозволе да повећање цијена горива потпуно пређе на крајње кориснике како би подстакле уштеду енергије и прелазак са фосилних горива“, пише у блогу европског огранка ММФ-а.

До сада су европски креатори политике уводили свеобухватне контроле цијена, субвенције и смањење пореза како би ублажили удар растућих цијена енергије, које су узлетјеле широм континента усљед руско-украјинског рата.

ММФ упозорава да је таква свеобухватна подршка кратковида, да то неке владе кошта процијењених 1,5 посто бруто домаћег производа ове године, при чему та мјера доприноси даљем бујању потражње, а самим тим и надувавању цијена.

„Потискивање преласка на малопродајне цијене једноставно одлаже потребно прилагођавање енергетском шоку путем смањења подстицаја за домаћинства и предузећа, које би подстакло штедњу енергију и повећало ефикасност. Та политика одржава глобалну потражњу за енергијом и више цијене него што би иначе биле“, наводи се у извјештају.

Умјесто тога, ММФ предлаже да креатори политике „одлучно пређу са широко заснованих мјера олакшица на циљане политике помоћи“, подржавајући прије свега сиромашнија домаћинства која су најрањивија на раст цијена и која су најмање у стању да се носе са њима.

Потпуно компензовање раста трошкова живота за 20 одсто домаћинстава с најнижим приходима коштало би владе релативног смањења БДП-а за 0,4 одсто у просјеку за цијелу 2022. годину. Када би то учиниле за 40 одсто домаћинстава с најнижим приходима, коштало би их 0,9 процената БДП-а, додаје се у анализи ММФ-а.

Даље се оцјењује да је "прикладно" да владе подрже нека, иначе пословно одржива предузећа, током краткотрајног скока цијена, на примјер, ако се Европа суочи са потпуним прекидом дотока гаса из Русије.

Међутим, додаје се да је, будући да се очекује да ће цијене остати повишене неколико година, дуготрајна укупна подршка предузећима „генерално нездрава“.

Коментари ММФ-а долазе у тренутку када европске земље траже начине да смање потрошњу енергије и ослањање на руску нафту и гас.

Шпанија је у уторак најавила нове мјере за уштеду енергије, укључујући ограничења температуре климатизације и гријања у јавним просторима. То је услиједило након сличног прошлонедјељног потеза њемачког града Хановера, који је увео забрану топле воде у јавним зградама, базенима, спортским халама и теретанама.

С друге стране, енергетски гиганти настављају да убиру високе профите од раста цијена, при чему је Бритиш Петролеу известио у уторак о највећој кварталној добити у посљедњих 14 година.

Генерални секретар Уједињених нација Антонио Гутереш је изјавио у среду да је „неморално да нафтне и гасне компаније остварују рекордне профите од ове енергетске кризе преко леђа најсиромашнијих људи и друштава“. Он је, као и ММФ, рекао да би средства енергетских компанија, која су у првом кварталу била еквиваленттна износу од 100 милијарди долара, требало да буду преусмјерена на подршку угроженим заједницама.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.