Младићев тјелохранитељ тражи азил у Аустрији

Беч, Салцбург - Бивши блиски сарадник и тјелохранитељ генерала Ратка Младића и Љубише Беаре, официра Војске РС који је осуђен за геноцид у Сребреници, Емир Ј. поднио је захтјев за азил у аустријском граду Салцбургу, јавља дневни лист "Курир" из Беча.

Како је истакнуто, његов захтјев је одбијен, али је након те одлуке на Емирову упућену жалбу првостепена одлука поништена из формално правних разлога, тако да Емир има још једну прилику да му азил буде одобрен на вишој надлежној инстанци.

Како пише лист, а преносе Независне новине, у образложењу захтјева за азил Емир је навео да га као Бошњака који је био војник Војске РС у његовој земљи сматрају издајником који заслужује смртну казну.

"У захтјеву је истакао да је због несигурности затражио заштиту од полиције, али да су му у полицији само рекли да мора одговарати за оно што је учинио у рату", пише овај бечки лист.

Навео је да му је у аутомобил у мају 2000. године постављена експлозивна направа, те да је нападнут и повријеђен у једном сарајевском кафићу.

"Написао је да су у болници у Сарајеву на њега пуцали, а чак двије године након што је побјегао рекао је да је запаљен аутомобил његовог оца", истакнуто је у тексту.

Осим што је сматран за издајника од стране властитог народа, "Курир" наводи да се ни код Срба као муслиман није имао чему надати.

Објашњено је да је првостепени орган његов захтјев за азил одбио зато што је БиХ проглашена сигурном земљом. Осим тога, истакнуто је да евентуално погрешно поступање појединих полицајаца према Емиру не значи да је то довољан разлог да се цијела БиХ сматра одговорном до те мјере да би пружило довољан основ да би му у Аустрији била неопходна заштита.

"Емир се жалио на ту одлуку на надлежном административном суду, који му је дао за право, мада само из формало правних разлога. Сада се о случају мора изјаснити Савезна канцеларија за азил Аустрије. Питање је да ли ће му и они дати за право, али до коначне одлуке Емир ће добијати стан и основну његу, а његов адвокат ће бити плаћен од стране једне невладине организације", пише "Курир".

Лист даље наводи чињенице из Емирове биографије, с посебним освртом на сребренички масакр и убијање до 8.000 бошњачких мушкараца с којим повезују Младића и Беару, наводећи да је сам Емир, ипак, рекао да он лично није учествовао у том злочину.

Лист подсјећа да је Југословенској народној армији приступио 1987. године, када његова муслиманска вјера ником није била битна, као ни вјера његовог надређеног, Љубише Беаре.

"Заједно су прошли ратове у Словенији и Хрватској, а ништа се није промијенило ни кад је 1992. године ситуација ескалирала и у БиХ. Напротив, када се Емирова породица нашла између линија зараћених страна у његовом родном Братунцу, Беара је предводио одред који је у акцији као из акционих филмова из обруча извукао Емировог брата, сестру, мајку и баку преко Дрине на сигурно", пише лист.

"Курир", такође, наводи да је Емир сам признао да је био тјелохранитељ и Беаре и Младића, за којег лист пише да је био "опсједнут уништењем муслимана и стварањем велике Србије".

Након што је Србија промијенила политику и кренула у европске интеграције, "Курир" пише да је Беара морао да оде у Хаг, те да су се тамо Емир и Беара поново кратко срели.

"Он је тамо био свједок одбране Љубише Беаре. Свједочио је о евакуацији своје породице, чиме је одбрана жељела доказати да Беара није патолошки мрзио муслимане. Али, Емирово свједочење није му помогло: Беара је добио доживотну затворску казну", наводи "Курир".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.