Мјанмар: Вјерски сукоби, 40 мртвих

Јангон - Број погинулих у вјерским сукобима будиста са мањинским муслиманима у централном Мјанмару повећан је на 40. Осам тијела извучено из рушевина, преносе агенције.

Најмасовнији сукоби ове године су болно подсјећање на изазове које муслиманско-будистичке тензије представљају цивилној влади Мјанмара која покушава да спроведе демократске реформе у земљи послије више деценија војне диктатуре која је окончана 2011.

У телевизијском обраћању влада је позвала на окончање "вјерског екстремизма" и упозориле да он може да скрене с пута процес реформи у доминантно будистичкој земљи.

Полиција у највећем трговинском и финансијском центру Јангону, бившем Рангуну, стављена је у стање приправности, а због страховања од нереда јуче је већина радњи била затворена.

Радње и установе су и данас затворена пошто је у земљи национални празник, пренијеле су агенције.

- Полиција је у свим мјестима под узбуном и спремна за случај неких догађања - рекао је представник полиције, додајући да у Јангону патролира и војска, иако у бившем главном граду није било нереда.

Цивилне власти су под међународним притиском због вјерских сукоба у којима је, према подацима канцеларије Уједињених нација, расељено више од 12.000 људи, углавном муслимана.

Вјерски нереди су избили 20. марта због свађе у једној златари, чији је власник муслиман, у граду Меиктила, око 130 километара сјеверно од главног града Најпјидава.

У граду је спаљено пет џамија а муслимани, који чине 30 одсто од око 100.000 становика града, су остали без већег броја запаљених кућа и радњи.

Многи будисти су мачетама спрјечавали ватрогасце у настојању да угасе пожаре.

Предсједник Теин Сеин је прогласио ванредно сатање у централним дијеловима Мјанмара и распоредио војску у најгоре погођеном граду Меиктилу, али вјерски обрачуни су се проширили на још три јужнија града гдје је маса палила зграде и џамије у муслимаским квартовима.

На десетине лица је ухапшено у вези насиља у коме су виђени и будистички монаси како јурцају улицама са масом.

То су били најгори ентицки сукоби у Мјанмару од јуна 2012. када је у окршајима муслимана Рохингја и будиста, дуж границе с Бангладешом, погинуло око 200 људи, спаљена цијела села а преко 110.000 људи, углавном муслимана, је расељено.

Серија етничких сукоба на западу и у централном дијелу Мјанмара бацила је сјенку на настојања цивилних власти предсједника Теин Сеина да уведе демократију у земљи и привуче потребне инвестиције како би подстакли привредни развој најзаосталије земље Aзије.

Повремени изоловани сукоби мањине муслимана и већине будиста у Мјанмару регистровани су и раније, чак и у вријеме војне власти, али никада тог обима и суровости све до успостављања цивилних власти 2011.

Муслимани у Мјанмару чине око четири процента популације од око 60 милиона становника.

Муслимани су масовније улазили у земљу као радници са индијског потконтинента током британске колонијалне власти која је окончана 1948.

Међутим и поред њиховог дугогодишњег боравка у тадашњој Бурми они се никада нису потпуно интегрисали у новој средини.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.