Мир с Русијом не може без Европе и Америке; мотиви САД нејасни

БРИСЕЛ- Медији и аналитичари у Европској унији показују велику забринутост због заоштравања украјинске кризе.

Медији такође постављају и питање да ли је Америка усагласила своју политику са ЕУ, будући да из Вашингтона стално долазе најаве руске војне интервенције у Украјини, уз мање наглашене поруке о спремности да се преговорима нађе рјешење.

Француска и Њемачка, уз подршку више чланица ЕУ, покушавају да сукоб усмјери на дипломатију и да рјешење нађе кроз преговоре о спровођењу "Споразума из Минска" о расплету сукоба власти у Кијеву и побуњених проруских области у Доњецку и Луганску.

У медијима је видно истакнуто и да је сам украјински предсједник Володимир Зеленски упозорио да сталне америчке тврдње о неминовном руском упаду "изазивају панику...а паника је најгори непријатељ наше земље".

Француски лист "Монд" поставља питање да ли су амерички позиви на узбуну "покушај да се осујети ратни сукоб", или Вашингтон засад још жели да заоштри став за преговоре, за које и амерички предсједник Џо Бајден каже да су САД спремне, исто као и на жестоку одмазду у случају руске интервенције.

Европски медији преносе и руске демантије америчких, британских и тврдњи НАТО да је само питање дана кад ће руске трупе муњевито упасти у Украјину и заузети и сам Кијев, па тако италијански лист "Република" открива да су "амерички обавјештајци пресрели разговоре руских генерала из којих проистиче да ће, пошто се изазове изговор, до напада доћи у сриједу или четвртак".

Италијански дневник додуше додаје да "није сигурно да то нису само (руске) дезинформације да би се збунили противници" и наводи да би "изговор" за Москву био да дође до "лажног напада на проруске области Донбаса...а онда би кренула жестока, али кратка офанзива, а могуће и трајнија окупација и самог Кијева".

Руски маневри у центру пажње

Велику пажњу су привукли и руски поморски маневри у Црном мору, за које је НАТО оцијенио да је ријеч о блокади украјинске луке Одеса, преко које иде замашан дио украјинског извоза.

"На корак од рата", истичу неки листови, ТВ и радио станице, али се у анализама ипак указује и на чињеницу да је руски предсједник Владимир Путин прихватио да разговара о узроцима кризе и посебно се указује да оцјену француског предсједника Емануела Макрона да "кључни геополитички циљ Русије данас јасно није Украјина, већ да се утврде правила живота и односа с НАТО и Европском унијом".

Високи представник ЕУ Жозеп Борељ је, стављајући до знања да тиме сажима већински став свих чланица Уније, послије разговора с америчким званичницима изјавио да "за Русију није важна Украјина. За Русију је важно устројство безбједности у Европи, устројство које оспорава. Руси су забринути за безбједност и желе да разговарају о томе".

Он је навео и да циљ Москве није да се изврши инвазија на Украјину, већ да се кроз притисак на Кијев дође до разговара о нечему што је за Русију важно, а то је, како је нагласио, ширење НАТО и безбједносне забринутости у вези с тим.

Пажњу аналитичара у Европи су привукле и анализе у америчким владајућим круговима блиском часопису "Форин полиси" у којима се наводи да је бивши државни секретар Хенри Кисинџер мишљења да Украјина треба да добије статус неутралности попут Финске, тако да може да се "придружи политички и економски Европској унији, али да избјегне да институционално буде непријатељ Русије".

Такође се указује на став Грејема Алисона с Харвардског универзитета који је навео примјер Белгије која је успјела да опстане као независна земља захваљујући статусу неутралности у тренутку кад је формирана као држава, преноси агенција Бета.

Угледне америчке академске личности, пише "Форин полиси", попут Џона Миршајмера, Стивена Волта и Берија Посена "предочавају да би неутралност Украјине могла стабилизовати Европу", док Анатол Ливен помиње и неутралност Аустрије утврђен договором великих сила побједница у Другом свјетском рату.

Ливен истиче да се не може пренебрегнути чињеница да је "Русија дио Европе и једноставно превише велика, превише моћна и превише уграђена у своје непосредно сусједство да би могла бити искључена из европског безбједносног поретка".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.