Министар специјалце упоредио са фашистима

РИМ - Крај 2009. у Италији биће упамћен по инцидентима, али и скандалима. Након напада на премијера Силвија Берлусконија и насртања на папу Бенедикта Шеснаестог, најновији скандал изазвао је италијански министар одбране Игнацио ла Руса. Његов гаф сврстан је од стране љевичарских медија међу знакове "вербалног лудила".

Италијански министар је, наиме, у Ливорну, за вријеме посјете мјесној касарни Ванучи, похвалио специјалне јединице италијанске војске, назвавши их "насљедницима никад заборављене Дечиме Мас".

Пуног назива "Decima Flottiglia Mezzi d`Assalto", Дечима Мас остала је позната након 1943. као најокрутнија фашистичка јединица која је без било каквог суда ликвидирала не само партизане и антифашистичке борце по Италији и по окупираним земљама с подручја бивше Југославије него и цивиле за које је само постојала сумња да подржавају антифашистички покрет.

Ла Руса је одмах доживио критику коју су му упутили италијански политичари, на шта је покушао са се оправда да је само хтио да евоцира јунаштво италијанских специјалаца, позивајући се на већ изречена присјећања на јунаштво италијанске војске код Ел Aламејна.

Међутим, код Ел Aламејна бориле су се регуларне јединице италијанске војске, док се специјалци Дечима Мас могу упоредити, како пише и Денис Мексмит, један од најбољих британских познавалаца италијанске историје, с јединицама СС-а, и то с посебним командосима који су обављали ликвидације иза линије фронта.

Ла Руса је сада члан Берлусконијеве странке, али је раније био тврди неофашиста.

Припадници јединице Дечима Мас посебно су били окрутни према припадницима антифашистичког покрета у Хрватској и ставили су се, након капитулације Италије, на располагање њемачким командама уз образложење да бране италијанство Далмације, Истре и Кварнера.

Јуришници на Истру

На крају рата припадници Дечима Мас хтјели су по сваку цијену да спријече "словенизацију" такозваних италијанских крајева, а њихове окрутности су посебан траг оставиле у Истри коју су намјеравали да претворе у тврђаву против "словенске варварске најезде", како је 1944. говорио њихов командант Ђунио Валерио Боргезе, који је послије рата осуђен због ратних злочина на 12 година затвора, али је одсједио само четири године. Након изласка из затвора, Боргезе је организовао илегалне оружане групе екстремне деснице и чак покушао да 1970. организује државни удар. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.