Mеркелова канцеларка трећи пут

Берлин - Ангела Меркел је данас, у првом кругу гласања, огромном већином гласова посланика Бундестага изабрана за њемачког канцелара и ово је њен трећи мандат.

За Мерекелову је гласало 462 посланика од укупно 621 предатих важећих гласачких листића. Против је било 150, а уздржаних девет посланика.

Такозвана "канцеларарска већина" у овом, 18. сазиву Бундестага, износила је 316 гласова од укупно 631 посланика, тако да је Меркелова добила знатно више од уставом предвиђеног, неопходног броја гласова.

Њени демохришћани, који су најјача парламентарна фракција, имају чак 311 посланичких мјеста, а њени коалициони партнери, социјалдемократе, друга по снази партија, 193 посланика.

Њемачка је данас, 86 дана послије избора, што је најдужи период до сада, добила владу "велике коалиције" демохришћана и социјалдемократа, какву је Мереклова већ једном водила у свом првом мандату.

Њемачка опзиција у овом сазиву Бундестага има свега 127 посланика - из редова зелених и љевичара.

У Њемачкој се, према Уставу из 1949, написаном уз живо сјећање на страхоте Другог свјетског рата, нико на високој функцији, ни предсједник државе, ни савезни канцелар (шеф Савезне владе) не могу бирати директним гласањем грађана, већ само у парламенту.

Устав предвиђа да се најдуже сваке четврте године расписују савезни избори на којима грађани ове 82-милионске нације одлучују о својим представницима у Бундестагу, како Нијемци зову доњи дом савезног парламента.

Један од основних задатака Бундестага је избор савезног канцелара (или, како у иностранству једноставно кажу - канцелара), политичара који у политичком животу Њемачке "игра" главну улогу и представља центар моћи и одлучивања.

Члан 63 њемачког Устава дефинише избор канцелара.

"Канцелар се, без дискусије, бира у Бундестагу на приједлог предсједника државе", каже се у Уставу, али се не прецизира рок у којем предсједник државе, послије консултација с политичким странкама, мора да каже своју ријеч.

Устав, међутим, прецизира да се конститутивна сједница Бундестага мора одржати најкасније 30 дана по одржавању савезних парламентарних избора.

Кад је ријеч о техничкој процедути избора канцелара, он (или она) се бира тајним гласањем у Бундестагу.

За успјешан избор је кандидату за канцеларску фотељу, чије име је заправо познато још од предизборне кампање, потребно да у првом кругу гласања добије такозвану "апсолутну канцеларску" већину.

Меркелини демохришћани, који су најјача парламентарна фракција, имају чак 311 посланичких мјеста, а социјалдемократе, друга по снази партија 193 посланика, тако да је за Меркелову "канцеларска већина" од 316 гласова потпуно сигурна.

Њемачка опозција у овом сазиву је веома мала-њу чине партија Лијевице, са 64 посланичка мјеста и партија Зелени, која има 63 посланика.

Међу живима су социјалдемократе Хелмут Шмит и Герхард Шредер и демохришћанин Хелмут Кол, рекордер у канцеларској фотељи пошто је у њој остао пуних 16 година, од 1982. до 1998. године.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.