Фото: Меркел, имигранти и расизам
Берлин - Демохришћани, канцелара Ангеле Меркел, чврсто су при ставу да за странце нема двојног држављанства.
Поједни из редова њихових коалиционих партнера, либерала, ипак, би можда и попустили, док се опозиционе социјалдемократе и зелени залажу за дупле пасоше.
Тако би сада милиони странаца, разапетих између реалности на њемачком тлу и жалом за земљама својих корјена, могли да у захукталој њемачкој предизборној кампањи постану и једна од тема на којој ће се добијати и губити политички поени.
Влада Меркелове, која не спори да су моћној привреди потребни образовани мигранти, блокирала је приједлог опозције за одобравање двојног држављанства за стотине хиљада имиграната и тиме изазвала критику опозиције, која је оптужује да се држи застарјелих схватања и има антитурски став на ивици расизма.
Конзервативци у њемачком парламенту сматрају да је од кључног значаја смањење препрека за рад имиграната у Њемачкој и њихово ефикасно интегрисање, док би давање двојног држављанства, како они тврде, могло да доведе до формирања паралелних друштава и да омогући Турској политички утицај у Њемачкој.
- Двојном држављанству кажемо јасно -''не''. Њемачко држављанство није роба која се купује на снижењу..., упозорава јасно генерални секретар баварских конзервативаца Александер Добринт у овој причи о странцима који су у Њемачкој нашли ухлебљење, њиховој позицији у новој домовини помјешаној са жалом за далеким крајевима Анадолије или Африке и Аустралије и борби за власт пред изборе, најавњене за 22. септембар.
Питање двојног држављанства покренуо је почетком године шеф Социјалдеморкатске партије (СПД) Зигмар Габијерл и најавио да ће, у случају побједе СПД и партије Зелени, бити стоврена могућност за трајно двојно држављанство њемачких држављана, који имају миграционо поријекло.
Према садашњем њемачком законодавству, које важи од 2000. године, свако дијете рођено у тој землљи, чији један од родитеља живи у Њемачкој легално осам година, поред држављанства родитеља, добија и њемачко држављанство.
Када дијете постане пунољетно, оно се мора одлучити за једно од два држављанства, а уколико се до 23. године не одлучи- онда губи њемачко држављанство.
СПД и Зелени, у ово вријеме долазеће изборне кампање, желе да се омогући право на трајно двојно држављанство, за шта се залаже и заједница Турака у Њемачкој.
Статистика каже да у Њемачкој живи око седам и по милиона странаца, односно, око осам одсто укупног становништва 81-милионске државе, међу којима су најбројонији Турци.
У години 2011. је укупно 106.897 особа добило њемачко држављанство, каже статистика, по којој је 50,4 одсто њих, истовремено, задржало и стари пасош.
То су, прије свега, грађани ЕУ-земаља и Швајцарске, али, такође, из Марока и Ирана, јер, како се наводи, те двије земље избјегавају да својим држављанима дају отпуст из држављанства.
Посебна тешка ситуација је са младим Турцима, рођеним у Њемачкој, који се морају одлучити до 23. године живота ''ком царству'' припадају, а садашња законска регулатива погађа годишње између 3.000 и 7.000 дјеце, рођене у Њемачкој.
Када је, међутим, ријеч о грађанима са пасошем Србије који су 2011. године узели њемачко држављанство, статистика говори да је њих 2.878 добило њемачки пасош и да је међу њима било и грађана са Косова.
Косово се, међутим, посебно води у статистици и лане је 3 331 особа са Косова добила њемачко држављанство.
У статистици се каже да су биле и три особе које су имале пасош Србије и Црне Горе, а од лане су стекле право на њемачки пасош.
На врху листе су Турци са 28 103 њемачка држављанства, док је, рецимо, из Данске, на пример, свега 11 особа добило њемачки пасош, а са Малте само једна особа.
Њемачка сада не дозвољава никоме да стално посејдује два држављанства, мада постоје изузеци, као што су становници других чланица Европске уније, Швајцарске, Марока или Ирана.
Један од највећих критичара њемачког система забране двојног држављанства је ''тврд орах'' са Босфора, турски премијер Реџеп Тајип Ердоган, чији доласци у Њемачку никога не остављају равнодушним и који по некада зна да, попут рок-звијезде, окупи своје земљаке и у атмосфери турских застава и музике, емоција и реалности говори о малим Турцима који прво треба да уче турски, а онда њемачки језик, о интеграцији као асимилацији о правима и култури.....
Ердоган је више пута критиковао њемачку имиграциону политику, истакавши да она приморава имигранте да потискују своју културу и језик.
Један од захтјева за имигранте, који је он критиковао, је онај који налаже да особе које се придружују својим супружницима у Њемачкој већ треба да посједују извјесно знање њемачког језика.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.