Међу новинарима “Шпигла” и СС-овци

Берлин - Поједини бивши официри СС-а радили су у њемачком недјељнику “Шпигл” све до краја 70-их година прошлог вијека, утврдили су историчари и новинари, преноси Танјуг.

Поводом јубилеја, њемачки недјељник није приредио велику прославу већ конференцију на којој је размотрио сопствену историју.

- Желимо да слушамо и учимо - казао је главни уредник Георг Масколо, додајући да је лист спреман да се суочи и са непријатним странама прошлости.

Те “непријатне стране” су чињеница да је међу сарадницима “Шпигла” послије Другог свјетског рата било и бивших официра СС-а, што је познато већ двије деценије, а о томе је писао и сам недјељник у два наврата.

- Међутим, то није било довољно и свеобухватно свима - објаснио је Масколо и додао да је са данашњег гледишта то била грешка јер су коришћени људи са таквом прошлошћу.

И у актуелном издању “Шпигл” се бави овом проблематиком. Масколо је истакао да је неспорно да су култура, политика, економија, правосуђе и њемачка штампа у доба Аденауера потискивали националсоцијалистичко насљеђе, умјесто да се с њим суоче.

- “Шпигл” у томе није био бољи од остатка Републике - подвукао је он.

Двојица официра СС-а, о којима је у дебатама увијек било ријечи, су Хорст Манке и Георг Волф, који су се познавали са студија, и обојица су радили прије 1945. у обавјештајној служби Хајнриха Химлера.

Након рата, њих двојица су постали шефови ресора у “Шпиглу” - Волф је чак аванзовао до замјеника главног и одговорног уредника. Манке је из “Шпигла” отишао 1959, а Волф 1979. године.

- Они су били два официра СС-а средњег нивоа, али јако интелигентни и одлично умрежени - констатовао је аналитичар медија Луц Хахмајстер, један од учесника конференције, који је истражио дјеловање Манкеа и Волфа.

- Они нису били стари нацисти, већ млади нацисти, који су имали добре контакте и брзо су напредовали. Након 1945. ни код једног није постојала носталгија за Фирером, али су се служили и даље жаргоном СС-а - тврди овај научник, додајући да је била примјетна дистанца од десничарских тенденција.

Историчар Норберт Фрај указује да “Шпигел” током 40-тих и 50-тих година није био ни близу данашњем истраживачком листу.

Због недовољних напора у суочавању са прошлошћу лист је критикован од стране савезника, који су тврдили да недјељник само шири предрасуде и глорификује личности из нацистичког доба, а и начин писања није био ни сличан данашњем, додао је Хахмајстер.

Фрај указује да су и код других њемачких медија били људи из нацистичких структура.

Фрај и Хахмајстер су се сложили да је “Шпигел” крајем 50-тих у потпуности трансформисан, и да је кренуо путем којим данас иде.

Кћерка ранијег издавача Франциска Аугштајн се не слаже с тим и каже да је бивша редакција “Шпигла” била „млада и против ауторитета”, те да је најприје дигла глас против савезника, па онда против сопствене Владе.

Када је ријеч о трагу који су оставили Волф и Манке, Хахмајстер је рекао да је „Шпигел” профитирао од њихових добрих контаката, на примјер са обавјештајном службом БНД, пошто су се у њој нашли њихове бивше колеге.

Масколо истиче да засигурно „група нациста није могла нити у једном тренутку да угрози пројекат објелодањивања који је покренуо Рудолф Аугштајн”, који је свој “Шпигл” називао “копљем демократије”.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.