“Машине” за међуконтинентална дејства

Москва - Русија ће разрадити стратешки бомбардер пете генерације за велика растојања, преносе агенције.

Иако се претпоставља да савремени системи ПВО и ПРО могу да осујете дејства овог авиона, он, према мишљењу војних ескперата, има своју значајну улогу.

У наредне три године планира се увођење у Војску Русије око 30 одсто нове технике, а у току пет година ова бројка треба да порасте до 70 одсто.

Данас “Даљна авијација” Русије користи три типа бомбардера: даљни суперсонични ТУ-22М3, тешки ТУ-95 и тешки суперсонични ТУ-160.

Радијус дејства ТУ-22М3 може чинити од 1.500 до 3.500 километара.

Његова тежа сабраћа без допунског точења горива и ови бомбардери могу се удаљити од базе на растојање до 6-7 хиљада километара.

Имајући у виду домет њиховог основног наоружања – крилатих ракета – то омогућава погађање циљева на територији, рецимо, Сјеверне Америке.

У просјеку је “руски парк” стратешких машина млађи од америчког.

Главни амерички бомбардер В-52, као и Ту-95, први пут је узлитео 1953. године.

В-52Н који остају наоружању РВ САД грађени су 1960-62.

Вршњаци руских машина су В-1В, који су произведени 1984-88. године, и В-2, који су изграђени 1989-1997.

У Русији се будно прати развој новог пројекта бомбардера.

Концепција “средње-тешке” машине која посједује већи домет од ТУ-22М, али мањи од ТУ-160, изгледа прилично привлачно.

Међутим, да би се одговорило на питање о потенцијалном изгледу новог авиона који се прави по програму ПАК ДА (перспективни авиокомплекс даљне авијације) треба дефинисати његове задатке.

Руски даљни бомбардер треба да посједује могућност да приликом полета с аеродрома базирања, без додатног точења горива, у ваздуху погађа циљеве на територији Евроазије, а са додатним точењем – да обавља задатке на међуконтиненталним раздаљинама.

То је радијус дејства на 3.500 километара са потпуним оптерећењем и у границама 5.500 са ограниченим.

Појефтињење машине може се остварити захваљујући унификацији ПАК ДА у смислу опреме с перспективним ловцем Т-50.

Разматра се могућност производње 100-120-тонске машине с четири мотора АЛ-41 (Т-50 има два) и стварање авионске радиоелектронске опреме новог бомбардера на основу опреме која је произведена за Т-50.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.