Марта Кос открила пет корака за проширење ЕУ: Ево шта чека земље кандидате

СТРАЗБУР – Европска комесарка за проширење Марта Кос изјавила је данас да је проширење у интересу Европске уније и прилика да она буде снажнија, због чега је Колегијум европских комесара предложио да се на наредном самиту ЕУ разговара о пет корака проширења.

Кос је на конференцији за новинаре након састанка Колегијума европских комесара рекла да је усвојено саопштење о припремама за ширу Унију, којим се процјењује колико је ЕУ спремна за проширење и каква прилагођавања су потребна како би се Унија припремила за већи број чланица.

Први корак – ефикасније одлучивање и владавина права

Према њеним ријечима, први корак подразумијева практична рјешења у области управљања, владавине права и политика ЕУ.

Посебно је издвојила коришћење прелазних, односно преносних клаузула, познатих као „пасареле“, као и ширење гласања квалификованом већином тамо гдје то европски уговори предвиђају.

-  Могуће је смањити број области у којима једна земља сама може да стави вето на одлуке које сви остали подржавају, на примјер о санкцијама или у борби против пореских превара, или у процесу приступања гдје су међукoраци између отварања и затварања поглавља - рекла је Кос.

Она је додала да би приликом преговарања и закључивања међународних споразума требало избјегавати мјешовите споразуме.

- Већа Унија треба да буде флексибилнија Унија – могли бисмо да искористимо побољшану сарадњу. То значи да група земаља иде напријед, са могућношћу да се друге придруже касније - рекла је Кос.

У оквиру овог корака предложено је и проширење извјештаја о владавини права на друге земље кандидате.

Други корак – постепена интеграција прије пуноправног чланства

Као други корак Кос је навела амбициознији оквир за постепену интеграцију.

Подсјетила је на ранију расправу о могућим промјенама методологије проширења, током које су представљене три могућности – статус кво, побољшана постепена интеграција и обрнуто чланство.

- Државе чланице су рекле да не желе обрнуто чланство. Дакле, постепена интеграција има везе са тим како да се продубе могућности постепене интеграције. Желимо да будемо много амбициознији да интегришемо наше земље кандидате у одабраним дијеловима Уније прије чланства - рекла је Кос.

Она је нагласила да постепена интеграција није замјена за пуноправно чланство, већ представља убрзање процеса проширења.

- То је мост између геополитичке потребе за стабилизацијом нашег континента док тежимо проширењу заснованом на заслугама - рекла је Кос.

Према њеним ријечима, постепена интеграција захтијева два кључна елемента – напредак у реформама земаља кандидата и стратешко усклађивање.

Када кандидати испуне потребне стандарде, требало би да буду у могућности да учествују у стратешким секторима у којима постоје јасне обостране користи, попут енергетике, транспорта, вјештачке интелигенције, безбједности и одбране.

Трећи корак – заштитне мјере за нове чланице

Трећи корак односи се на успостављање заједничког оквира заштитних мјера за приступање за сва будућа проширења.

То би значило да све државе чланице, укључујући и нове чланице, уживају једнака права, али и да морају поштовати стандарде на којима почива ЕУ.

- Да би се придружиле нашој Унији, земље морају да испуне веома високе стандарде владавине права. Морамо да будемо сигурни да након приступања никада више не падну испод тих стандарда - рекла је Кос.

Она је навела да су предложене снажније мјере заштите од озбиљног назадовања у односу на обавезе преузете током преговора, посебно у области владавине права, демократије и основних права.

Кос је рекла да би мјере могле укључивати обуставу финансијске подршке или ограничавање права гласа.

- И што је важно: ти заштитни механизми ће се примјењивати само у случају кршења правила - нагласила је.

Четврти корак – прилагођавање политика ЕУ

Четврти корак односи се на утицај проширења на политике Европске уније.

Кос је рекла да је процијењено да ЕУ у већини области тренутно може да апсорбује проширење, али да ће у појединим секторима бити потребна прилагођавања.

Као примјер је навела Украјину, чији обим, структура и висока продуктивност пољопривредног сектора, према њеним ријечима, захтијевају разматрање циљаних аранжмана за осјетљиве пољопривредне производе.

Пети корак – мапе пута за земље кандидате

Као пети корак Кос је навела израду мапа пута за земље кандидате.

Она је рекла да су идентификоване четири земље које тренутно предњаче у процесу – Црна Гора, Албанија, Молдавија и Украјина.

- У извјештајима о проширењу који ће бити објављени крајем 28. октобра, намјеравамо да представимо оквирне мапе пута за ове земље - рекла је Кос.

Како је навела, циљ је да се тим земљама помогне да задрже темпо реформи, док ће мапе пута дефинисати наредне кораке, оквирне рокове и јасно одређене циљеве.

- То ће нам обезбиједити већу предвидивост на путу ка приступању - рекла је Кос.

Нема пречица до чланства

Кос је нагласила да ће се процес проширења и даље заснивати на појединачним достигнућима кандидата и да неће бити пречица.

- Надамо се да ће овај документ означити почетак расправе о томе како да се данас припремимо за снажнију Европу какву желимо у будућности - рекла је она.

Додала је да Комисија позива Европски савјет и Европски парламент да унаприједе расправе о институционалним припремама и мјерама политика.

Комисија ће, како је најавила, најприје представити мапе пута за најнапредније земље кандидате, које ће бити објављене заједно са извјештајима о проширењу, а затим припремити наредне кораке за унапријеђену постепену интеграцију.

- Наредних дана ћемо израдити детаљан заједнички оквир за заштитне механизме. Примијенићемо их прво на Црну Гору, с обзиром на то да већ радимо на припреми споразума о приступању - рекла је Кос.

Додала је да ће процјена пољопривредног сектора Украјине бити узета у обзир приликом разговора о отварању Кластера 5 за ту земљу.

Проширење је могуће, али ЕУ мора бити спремна

- Проширење је данас могуће, али постоје области у којима уочавамо изазове које морамо да ријешимо - рекла је Кос.

Међу њима је издвојила ефикасније институције и флексибилније и дјелотворније доношење одлука.

Када је ријеч о владавини права и лојалној сарадњи, предложени су механизми за одлучније реаговање на озбиљна кршења правила, што може подразумијевати обуставу финансирања или ограничење права гласа.

- Сада ћемо ове идеје размотрити са државама чланицама и радити на томе да створимо већу, али и снажнију Европску унију, способну да сама обликује своју будућност - закључила је Кос.

Шта постепена интеграција доноси кандидатима?

Одговарајући на питање новинара о постепеној интеграцији, Кос је рекла да унапријеђена постепена интеграција у ЕУ има смисла само ако се „аутомобил креће“, односно ако земља напредује у процесу реформи.

Она је навела да ће се предности овог концепта одређивати од земље до земље, што ће бити дио новог приступа постепеној интеграцији.

Као примјере је навела СЕПА систем и роминг, које је ЕУ понудила свим земљама кандидатима и које грађани, према њеним ријечима, цијене.

Нови приступ подразумијева посебне дијалоге са сваком од четири земље које тренутно предњаче у процесу, како би се утврдило у којим областима су толико напредовале да би им додатна помоћ ЕУ, укључујући финансијску, олакшала интеграцију у одређени дио европског система.

Кос је подсјетила да су двије од четири земље које предњаче у процесу приступања са Западног Балкана, као и да се први пут од почетка проширења преговара са земљом која је у рату.

- Мапе пута су заправо ту за све земље кандидате, али имају смисла само за оне који су толико напредни да има смисла направити мапу пута-закључила је Кос.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.