Марш херојства на Црвеном тргу

Москва - Дан побједе над фашизмом данас су обиљежиле многе државе, а у Москви је тим поводом одржана традиционална војна парада на Црвеном тргу на којој је продефиловало 11.000 војника, 101 војно возило и 68 авиона бомбардера, ловаца и хеликоптера руске војне авијације.

Параду је музички пратило 800 припадника руских војних оркестара који су свирали шест почасних маршева.

Паради на Црвеном тргу присуствовали су ветерани Црвене армије, предсједник Владимир Путин, премијер Дмитриј Медведев и високи званичници.

Тачно у десет часова према сату на Кремљу, одржан је минут ћутања на Црвеном тргу, пуном војника, као и на званичној трибини, гдје су се налазили Путин и други гости, званичници и бивши борци.

Дефиле је организовао министар одбране Сергеј Шојгу, који је учествовао у дефилеу. Стајао је у црној отвореној лимузини поздрављајући војнике и официре уз традиционални војни урлик "Ура".

Путин, који је и главнокомандујући војском Руске Федерације, рекао је да је руски војник, не жалећи себе, ослободио Европу од фашизма и да ће руски народ увијек памтити пожртвовање својих предака.

- Увијек ћемо се сјећати да је заправо Русија, Совјетски Савез, осујетио одвратне и крваве пројекте нациста, чиме су спријечени да владају свијетом - кратко је изјавио Путин.

- Наши војници су донијели слободу и независност борећи се за отаџбину, ослободивши Европу и доносећи побједу чија ће величина остати у сјећањима током вијекова - додао је Путин.

Руски предсједник је рекао да Русија ради на томе да нико не може да покрене неки рат негдје.

- Све чинимо да јачамо безбједност на читавој планети - рекао је руски предсједник.

Руски премијер Дмитриј Медведев објавио је јуче на "Твитеру" честитку поводом Дана побједе, 9. маја, уз наводе да је и његов дјед учествовао у Другом свјетском рату.

- Честитам вам празник Велике побједе. Вјечна слава онима који су изборили слободу за нашу отаџбину. Мој дјед је такође ратовао - написао је руски премијер на "Твитеру" и објавио и слику свог дједа Афанасија Медведева у униформи.

Славље у Русији трајало је до вечери, а требало је да се заврши ватрометом који ће бити испаљен са 14 тачака у Москви.

За ветеране је по окончању параде одржан пријем у Кремљу. Преживјелим ветеранима грађани су честитали и даривали им цвијеће. Ветеран Црвене армије Надежда Вдовина у 89. години се и даље сјећа рата и Београда, у чијем је ослобађању учествовала, и топлог односа Југословена према њој. Данас се опоравља од излива крви у мозак, али сјећања на Београд и ратне дане су и даље жива.

Када је 1942. рат закуцао и на врата Вороњежа, Надежда Вдовина још није била пунољетна. Слагавши за године, пријавила се у добровољце.

- Мајка ме је на кољенима молила да не идем јер сам била јединица. А ја сам јој рекла, и није то било глуматање, рекла сам јој: "У нашој породици нема ко да брани отаџбину. Отац је умро, браће немам, ја морам, ја имам обавезу да идем". И отишла сам. Само сам јој још рекла: "Вратићу се, нећу погинути". И вратила сам се. Била сам и рањена и контузована, али сам се вратила - прича Вдовина.

Као везиста у пјешадијској дивизији преко Одесе, Румуније и Бугарске дошла је са Црвеном армијом до Београда. Дан побједе војник Вдовина дочекала је у Грацу у Аустрији.

За праћење војне параде било је акредитовано 600 новинара. Јавни ред и мир је Москви обезбјеђивало више од 20.000 полицајаца и војника.

Совјетски Савез је у Другом свјетском рату, према званичним подацима, изгубио 26,6 милиона људи, од чега је више од 8,6 милиона војника Црвене армије.

Дан побједе прославили су и ветерани у Казахстану, Украјини, Израелу и другим земљама.

Споменик Стаљину

Споменик посвећен лидеру бившег СССР Јосифу Висарионовичу Стаљину откривен је у сриједу у граду Јакутску, у Русији, дан уочи обиљежавања Дана побједе над фашизмом.

- Дјела историјских личности треба да се вреднују на основу резултата, а не емоцијама - рекао је на церемонији откривања споменика секретер локалне Комунистичке партије Казбек Тајсајев. Он је нагласио да је Стаљин имао веома важну улогу у побједи над нацистима у Другом свјетском рату.

Захтјев да се направи споменик у част лидера бившег Совјетског Савеза чланови Комунистичке партије поднијели су још 2007. године, али тада нису наишли на разумијевање тадашњег градоначелника Јакутска, у Сибиру.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.