Мајке из околине Фукушиме моле кћерке да не рађају дјецу

ТОКИО - Јошико Ота не отвара прозоре у својој кући, никада не суши рубље напољу, а своје кћерке упозорава: "Не рађајте дјецу."

Ово је свакодневни живот једне Јапанке у близини нуклеарне фабрике "Фукушима", у којој се у марту прошле године усљед разорног земљотреса и цунамија догодила највећа нуклеарна катастрофа послије Чернобиља 1986. године.

- Владин портпарол упорно говори да нема непосредних посљедица по здравље. Он не прича о томе шта ће бити десет или 20 година касније. Вјероватно мисли да су људи из Фукушиме будале - каже ова 48-годишња васпитачица.

Ота сваког дана узима пилуле за поспјешење метаболизма у нади да ће успјети да избаци радијацију из тијела. Да би ограничила излагање радиоактивним честицама, сатима путује како би купила поврће које није узгајано у близини. Мјесечно троши 10.000 јена (125 долара) на флаширану воду.

Не предузимају сви сличне мјере, али међу становницима Фукушиме преовладава осјећање неугодности. Неки су се одселили, а сви знају да живе са невидљивим непријатељем, преноси АП.

Радијација и даље цури из сада затвореног нуклеарног постројења, иако у много мањој мјери него послије прошлогодишњег земљотреса и цунамија, а њене посљедице ће се знати тек за коју годину.

Неизвјесност рађа страх. Док неки стручњаци тврде да је ризик прилично низак за оне који живе даље од 20 километара од фабрике, људи и даље покушавају да се заштите тиме што ограничавају унос локално узгајане хране, не задржавају се у "црвеним" зонама радијације попут сметљишта и периодично одлазе ван погођене области.

Ризик је много већи за дјецу и нико не зна који је ниво изложености безбједан. Оно што је јасно је да ће Фукушима бити показатељ посљедица дугорочне изложености ниској радијацији.

Више од 280.000 људи живи у Фукушими. Неки су отишли, а многи живе у околним градовима.

- Људи су на смрт преплашени. Сви очекују одговор на питање колико је лоше, а ми га немамо - каже предсједавајући Комитета Уједињених нација за ефекте атомске радијације Волфганг Вајс.

Студије су показале да ризик од рака постоји са годишњом изложеношћу радијацији од 100 милисиверта, али статистике о нижој изложености не постоје, односно стручњаци не могу са сигурношћу да кажу да ли је безбједно или једноставно веза са раком није доказана.

У Фукушими и областима изван 20 километара широке зоне евакуације годишња изложеност је 20 милисиверта у неким областима, до 50 у другим.

Прије катастрофе људи у овој области били су изложени једном милисиверту радијације годишње. Примјера ради, у САД та изложеност је три милисиверта.

Природа пријетње се мијењала. Прво је била пријетња изложености високим нивоима радијације, да би ризик касније остао, али стопа радијације опала.

Ових дана главна опасност је мање очигледна, али прилично реална - конзумирање контаминиране хране и воде и уношење радиоактивних честица. Радиоактивни материјал се сакупља на ђубриштима гдје киша прикупља честице и наноси их.

Масовна паника

Не помаже ни то што је влада само дала најоптимистичнији сценарио у покушају да избјегне масовну панику. Скептицизам је само порастао када је савјетник за здравље за префектуру Фукушима Шуничи Јамашита наводно рекао да је изложеност 100 милисиверта радијације годишње безбједна.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.