Мађар смањује плате функционерима

Будимпешта – Само неколико седмица након преузимања власти, мађарски премијер Петер Мађар најавио је драстично смањење примања највиших државних функционера, што је било једно од његових предизборних обећања. Тај потез, којим власт очигледно настоји да означи симболичан раскид са неким аспектима политике претходне ере, већ је изазвао бројне реакције у јавности ове земље.

Мађар је потврдио да ће његова мјесечна плата на мјесту предсједника владе износити 2,3 милиона форинти, што је око 5.900 евра. Уз посланички мандат, који задржава у складу са мађарским законима, примаће још око 1,5 милиона форинти, па ће његова укупна мјесечна примања достићи 3,8 милиона форинти, то јест око 9.750 евра.

Иако је ријеч о износу који знатно премашује просјечна примања грађана, приходи премијера ће сада бити двоструко мањи у односу на примања претходног шефа владе Виктора Орбана. Према званичним подацима, Орбанова зарада посљедњих година достизала је 7,3 милиона форинти мјесечно, што је близу 19.000 евра, а планирано је било и њено даље повећање, пише Политика. 

Представници владајуће странке Тиса истичу да циљ ових мјера није само уштеда новца, већ и враћање повјерења јавности у институције.

„Политичари морају да дијеле реалност са грађанима које представљају. Не може постојати огроман јаз између животног стандарда људи и примања оних који доносе одлуке у њихово име”, поручио је Мађар у телевизијском интервјуу, у којем је представио детаље нове политике.

Економисти, међутим, указују да ће непосредни ефекат овог смањења на државни буџет бити ограничен, јер, како наводе, чак и преполовљавање плата највиших функционера не може значајно да утиче на јавне финансије државе величине Мађарске.

„Овдје је прије свега ријеч о политичкој поруци. Финансијски ефекти су релативно мали, али симболичка вриједност оваквих мјера може бити значајна у вријеме када су грађани осјетљиви на питања јавне потрошње”, каже за „Политику” политиколог Атилa Темешвари и подсјећа да је питање плата државних функционера посебно добило на значају након што су објављена поређења са примањима европских лидера.

Према расположивим анализама, Орбан је по односу своје плате и просјечне зараде у земљи био међу најплаћенијим политичким лидерима у Европској унији. Његова примања била су више од осам пута већа од просјечне мађарске плате, што је однос који далеко превазилази европски просјек.

У већини западноевропских држава премијерске и предсједничке плате јесу високе у апсолутном износу, али су релативно ближе просјечним зарадама него што је то био случај у Мађарској, подсјећа Темешвари.

Према најавама из владе, смањење премијерове плате је само први корак ширег пакета мјера. У наредним мјесецима очекује се доношење закона који би обухватио ревизију примања министара, државних секретара, посланика и руководилаца појединих јавних институција.

Из владе наводе да је циљ успостављање новог система у којем би примања функционера била директније повезана са економским показатељима државе и растом животног стандарда становништва.

Најава да би слични принципи могли бити примјењени и на локалне самоуправе изазвала је негодовања појединих градоначелника, који су оцијенили да централна власт не узима у обзир „специфичности локалних заједница и сложеност послова које обављају локалне администрације”.

Међу најгласнијим критичарима нашао се и градоначелник Ходмезевашархеља Петер Марки-Зај, кандидат уједињене опозиције за премијера на претходним изборима. Он је упозорио да „реформе не смију довести до прекомјерне концентрације политичке моћи” и затражио ширу јавну расправу прије доношења коначних одлука.

Његове примједбе указују на то да би управо питање односа централне власти и локалних самоуправа, у којима власт и даље имају Орбанов Фидес или поједине странке опозиције, искључујући Тису, могло постати један од значајнијих изазова који стоје пред новом владом.

Паралелно са економским мјерама, владајућа већина покренула је и низ активности усмјерених на утврђивање одговорности за поједине спорне потезе претходне власти. У парламенту је формирано пет истражних одбора за питања која су у протеклом периоду изазивала највише контроверзи у јавности, као што су функционисање система заштите дјеце, спорна предсједничка помиловања или управљање државном имовином.

Док опозиција упозорава да би нова парламентарна тијела могла постати средство политичког обрачуна са претходним режимом, представници власти тврде да циљ будућих истрага није реваншизам, већ „утврђивање чињеница и јачање институционалне одговорности”. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.