Лула жели нови мандат, Болсонаро повратак породице на власт Бразил пред важним изборима

РИО ДЕ ЖАНЕИРО - У Бразилу се сутра одржавају општи избори, укључујући и предсједничке, на којима су међу главним кандидатима актуелни предсједник Луиз Инасио Лула да Силва и сенатор Флавио Болсонаро, син бившег предсједника Жаира Болсонара.

На гласачком листићу за предсједника налази се 13 кандидата, а уколико ниједан не освоји више од 50 одсто гласова, двоје првопласираних пласираће се у други круг, који је заказан за 25. октобар.

Лула тражи четврти мандат, Болсонаро први пут кандидован за предсједника

Лула, који са 80 година спада међу најстарије шефове држава на свијету, учествује на својим седмим предсједничким изборима и покушава да освоји четврти, неузастопни мандат.

Флавио Болсонаро, који има 45 година, први пут се кандидовао за предсједника и настоји да врати своју породицу на власт, након што је његов отац био предсједник Бразила од 2019. до 2022. године.

Њих двојица представљају супротстављене дијелове политичког спектра и имају различите ставове о бројним питањима, од борбе против организованог криминала до односа највеће латиноамеричке земље са администрацијом америчког предсједника Доналда Трампа.

Више од 158 милиона бирача

У Бразилу се општи избори одржавају сваке четири године, а гласање је обавезно за категорије бирача на које се та обавеза односи. За неоправдани изостанак предвиђене су санкције.

Према подацима бразилског Врховног изборног суда, за изборе 2026. године право гласа има 158.765.543 бирача.

Осим предсједника и потпредсједника, Бразилци бирају:

гувернере и потгувернере;

сенаторе;

посланике у Представничком дому;

посланике у покрајинским и дистриктним парламентима.

Избори за градоначелнике и градске одборнике такође се одржавају сваке четири године, али у другим изборним циклусима.

Бирачи гласају електронским путем

Готово 159 милиона бирача користиће електронске гласачке машине, уношењем бројева који одговарају кандидатима.

Бразилске власти увеле су електронске гласачке машине током 1990-их, између осталог како би се смањио простор за изборне преваре и неправилности.

Прије увођења овог система, током локалних избора забиљежени су случајеви убацивања великог броја листића у гласачке кутије и крађе кутија, док су папирни гласачки листићи често били фалсификовани, наводе бразилске изборне власти.

Резултати се данас објављују свега неколико часова након затварања бирачких мјеста.

Политичка поларизација и безбједност

Двојица главних кандидата заступају различите приступе бројним питањима, а међу темама које су обиљежиле кампању посебно су се издвојили криминал, трошкови живота, социјална политика, заштита Амазоније и односи са Сједињеним Америчким Државама.

Лула је обећао да ће обезбиједити да Бразилци имају корист од експлоатације ријетких минерала и других природних ресурса земље, да ће штитити прашуму Амазоније и наставити спровођење свог главног програма социјалне помоћи „Болса Фамилија“.

Питање криминала посебно је присутно у кампањи. Према извјештајима Асошијетед преса, безбједност и организовани криминал спадају међу важне теме које заокупљају бразилске бираче уочи избора.

Болсонаро најављује оштрији приступ криминалу

Пошто је бившем предсједнику Жаиру Болсонару забрањено да се кандидује док служи казну од 27 година затвора због покушаја државног удара, његов најстарији син углавном је прихватио конзервативну политичку агенду свог оца, истовремено настојећи да користи умјеренији начин комуникације како би привукао и бираче из центра.

Оштра политика у области безбједности представља један од стубова његове кампање.

Он је обећао да ће се против криминалних група борити изградњом затвора максималне безбједности по узору на оне у Салвадору, као и да ће, по узору на администрацију Доналда Трампа, транснационалне криминалне групе означити као терористичке организације.

Болсонаро је такође предлагао снижавање старосне границе за кривично суђење према правилима за пунољетне особе на 16 година.

Амазонија као једна од тема избора

Крчење прашуме Амазоније, која има важну улогу у успоравању климатских промјена, достигло је рекордне нивое током мандата Жаира Болсонара.

Флавио Болсонаро је, такође, негирао климатске промјене изазване људским дјеловањем и обавезао се на заустављање илегалне сјече шума.

Будућност политике према Амазонији једно је од питања које је присутно у предизборној кампањи.

Контроверзе које прате кампању Флавија Болсонара

Кампања Флавија Болсонара нашла се под притиском након што је признао да је прихватио више милиона долара од дискредитованог банкара Данијела Воркaра за продукцију филма о животу његовог оца.

У вези са тим случајем против њега се води истрага због сумњи на корупцију, прање новца и утају пореза.

Односи са Сједињеним Америчким Државама

Лула је у више наврата упозоравао Сједињене Америчке Државе да се не мијешају у изборе у Бразилу.

Администрација Доналда Трампа није одговорила на захтјев агенције да пружи коментар о томе да ли покушава да утиче на изборни процес.

Вашингтон је прошле године увео царине од 50 одсто на робу из Бразила, наводећи, између осталог, суђење Жаиру Болсонару, Трамповом савезнику.

САД су почетком ове године увеле нови пакет царина, позивајући се на, како је наведено, непоштене трговинске праксе, упркос томе што САД имају трговински суфицит са Бразилом.

Највеће бразилске нарко-групе проглашене су страним терористичким организацијама убрзо након посјете сенатора Болсонара Бијелој кући.

Спор око електронског гласања

Уочи избора 2022. године Жаир Болсонаро је у више наврата, без доказа, доводио у питање поузданост бразилског електронског изборног система.

Бразилски изборни систем је, међутим, наставио да се користи, а бразилске изборне власти наводе да су електронске гласачке машине уведене како би се повећала ефикасност и смањиле могућности за изборне неправилности.

Лулина политичка каријера

Лула је политичку каријеру почео као синдикални радник, а у појединим периодима уживао је изузетно велику популарност.

Провео је више од годину дана у затвору због пресуда за корупцију, које су касније поништене, прије него што је 2022. године освојио трећи, неузастопни предсједнички мандат.

Током актуелног мандата његова подршка је падала, а питања криминала и трошкова живота издвојена су као важне бриге бирача уочи избора.

Први круг 4. октобра, други 25. октобра

Први круг предсједничких избора у Бразилу одржава се 4. октобра, а уколико ниједан кандидат не освоји потребну већину, други круг биће одржан 25. октобра.

Према званичном изборном календару, гласање у првом кругу одвија се од 8.00 до 17.00 часова по времену Бразилије.

Поред предсједника, бирачи ће одлучивати и о саставу Конгреса, гувернерима, сенаторима и посланицима на покрајинском и дистриктном нивоу.

Избори у Бразилу представљају један од најзначајнијих политичких догађаја у Латинској Америци ове године, а пажња је усмјерена и на унутрашње теме попут криминала и трошкова живота, али и на однос Бразила са САД и будућу политику према Амазонији.

Лула смањио предност уочи првог круга

Према најновијем истраживању института CNT/MDA, објављеном уочи првог круга предсједничких избора, предност актуелног предсједника Луиза Инасија Луле да Силве у односу на сенатора Флавија Болсонара смањена је у односу на претходно истраживање.

Према анкети, Лула би у првом кругу освојио 43,1 одсто гласова, док би Болсонаро добио 38 одсто. Иза њих су Аугусто Кури са 3,2 одсто, Роналдо Кајадо са три одсто и Ренан Сантос са 1,5 одсто подршке.

У истраживању спроведеном 15. септембра, Лула је имао подршку 40,5 одсто испитаника, Болсонаро 30,4 одсто, Кури шест одсто, Кајадо три одсто, а Сантос 2,7 одсто.

Ако се посматрају само важећи гласови, односно без испитаника који су рекли да ће гласачки листић оставити празним или га поништити, Лула би освојио 47,8 одсто, а Болсонаро 42,1 одсто.

Уколико ниједан кандидат у првом кругу не освоји више од 50 одсто важећих гласова, двојица кандидата са највише гласова пласираће се у други круг, који је заказан за 25. октобар. Званични календар бразилског Врховног изборног суда предвиђа да се први круг одржи 4. октобра, од 8.00 до 17.00 часова по времену Бразилије.

Према истом истраживању, у потенцијалном другом кругу Лула би освојио 47,3 одсто, а Флавио Болсонаро 43,1 одсто гласова. У претходном истраживању Лула је имао 47,3 одсто, а Болсонаро 40 одсто подршке.

Анкета CNT/MDA спроведена је од 30. септембра до 2. октобра на узорку од 2.007 испитаника, а маргина грешке износи 2,2 процентна поена.

Први круг избора одржава се 4. октобра, док је евентуални други круг заказан за 25. октобар. На изборима се, осим предсједника и потпредсједника, бирају и гувернери, сенатори, посланици у Представничком дому и посланици у покрајинским и дистриктним парламентима.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.