Лондон иде увис, у плану 236 торњева

Лондон - Релативно чист поглед на небо изнад Лондона, којим је некада доминирала Катедрала светог Павла, а касније пословна четврт Канари Ворф и торњеви Геркин и Шард, вјероватно ће постати прилично скучен будући да је у плану изградња 236 високих кула, од којих се неке већ граде.

Истраживање архитектонског института "New London Arhitecture" (NLA) показује да је у плану изградња 236 зграда са више од 20 спратова, од којих би 189 били стамбени објекти. На пословне објекте отпада 18 зграда, 13 би имало вишеструку намјену, а планирана је и градња осам хотела, док је један од торњева резервисан за образовни институт. NLA наводи да је изградња 48 одсто поменутих објеката већ одобрена, а 19 одсто већ је у изградњи. У радикалној трансформацији неба над Лондоном, 36 нових кула имаће између 40 и 49 спратова, а 22 више од 50 спратова.

Дом 23 одсто нових торњева биће Тауер Хамлетс у источном Лондону, а пројекти у источном и централном дијелу града чине укупно 77 одсто, иако је значајан дио кула планиран и у јужном дијелу града. У Тауер Хамлету, Ламбету, Гринвичу, Њухаму и Саутворку налазиће се 140 од планираних 236 кула.

NLA је покренуо истраживање након што је градоначелник Лондона Борис Џонсон крајем прошле године најавио ревизију стратегије изградње станова. Он је тада поручио да је потребно изградити 42.000 нових домова годишње, али да то неће значити да ће торњеви расти свуда по Лондону.

- Међутим, погледали смо статистику из разних дијелова града о томе какве зграде су добиле грађевинске дозволе и схватили да то значи управо то, као у шездесетим, када смо морали да изградимо брдо домова. Сада ћемо ићи много даље у висину него што су многи у Лондону могли да замисле. Немамо ништа против кула, али морамо да разумијемо њихов утицај и да обезбиједимо систем планирања који укључује визију будућности града и контролу развоја, да би он био разуман - рекао је директор NLA Питер Мари.

У граду у ком су облакодери углавном пословне намјене расте тражња таквих објеката и за становање. Ту тражњу дијелом подстичу купци станова из источне Азије, гдје су високе зграде одавно дио урбаног пејзажа.

Замјеник градоначелника Лондона задужен за планирање сер Едвард Листер наводи да стратешки приступ захтијева балансирање између заштите погледа на град и потребе да у наредних неколико година буде обезбијеђен дом за још милион људи и више од 500.000 нових радних мјеста.

- Не можемо да уведемо неку врсту вета на поглед на град и блокирамо инвестиције. Кључно питање у дискусији о изградњи у Лондону је то да ли зграда представља позитиван допринос урбанистичком пејзажу града и да ли се уклапа у вриједности које цијенимо, истовремено нам помажући да обезбиједимо просперитет за Лондон и његове грађане - поручио је Листер.

У Лондону је смјештена највиша зграда у ЕУ, а та титула је припала облакодеру Шард високом 305 метара.

Мањи отпор јавности

NLA наводи да јавност високе зграде сада прихвата много лакше него раније.

- Мишљење о торњевима је данас доста позитивније него што је било шездесетих, јер је сада архитектура интересантнија. Раније је постојало опште противљење високим зградама. Вјерујем да су зграде као Геркин, коју људи махом воле, вратиле вјеру грађана у способност архитеката да осмисле зграде које ће побољшати поглед на град умјесто да га упропасте - наводи Питер Мари.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.