Фото: Илустрација
ЊУЈОРК - Сукоб између САД и Ирана разоткрио је дугогодишњи недостатак улагања у одбрану у Европи, што приморава њене лидере да бирају између војних издатака и постојећих друштвених обавеза, наводи се у анализи "Њујорк тајмса".
Такав концепт приморава државе да уравнотеже издатке за одбрану са друштвеним обавезама према грађанима у фискалним плановима током расподјеле буџета.
Избор првог традиционално захтијева смањење издвајања за здравствену заштиту, образовање и инфраструктуру у националним буџетима приликом прерасподјеле ресурса.
"Њујорк тајмс" напомиње да је Европа деценијама више улагала у социјалну подршку свом становништву и да је имала користи од америчког безбједносног ангажовања у Европи, али се ситуација промијенила са доласком предсједника САД Доналда Трампа.
У тексту се подсјећа да је Трамп у више наврата пријетио Европљанима, говорећи им да ће морати сами да се брину о својој одбрани.
"Већина европских земаља схватила је да треба да потроши много више на оружје да би смањила своју војну зависност од САД", указује се у анализи и додаје да би "помјерање те равнотеже могло да буде болно у фискалном и политичком смислу".
Аналитичари наводе да ће Европа, да би осигурала своју одбрану, морати да повећа порезе и смањи социјалне расходе, што ће довести до незадовољства јавности и раста политичког ризика за садашње европске политичаре.
"Њујорк тајмс" наглашава да се ситуација само погоршава и подсјећа да су сукоб у Ирану и затварање Ормуског мореуза довели до раста цијена горива, а европско становништво је почело да захтијева укидање акциза на бензин.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.