Либија двије године послије Гадафија на ивици рата

Триполи/Београд -- Тачно двије године послије ликвидације Моамера ел Гадафија, Либија је у потпуном хаосу, на ивици грађанског рата.

У земљи чије је кланове и милиције Гадафи контролисао више од четири деценије, послије "увођења демократије" баш ништа не функционише, а сви су на (нечијој) мети: на кратко и са јасном поруком отет је па убрзо ослобођен премијер Али Зејдан, амерички командоси су "опуштено" упали у земљу и отели исламисту Абуа Анаса ел Либија.

Прије годину дана у Бенгазију је убијен амерички амбасадор, у међувремену су нападане разне дипломатске мисије - од ЕУ до руске… из затвора у Бенгазију љетос је побјегло 1.200 затвореника, складишта оружја скоро потпуно су ван контроле владиних снага, напади на представнике државних институција су свакодневни.

Од "почетка револуције" је само у Бенгазију извршено више од 70 политичких убистава... несташице воде и струје све су чешће, производња нафте вишеструко је умањена...

Британски "Гардијан" оцијењује да је Либија "на ивици грађанског рата": у Бенгазију бијесне жестоке борбе локалне милиције и војске, а федералисти у Киренајки, либијској области гдје се налази већина нафтних резерви земље, отворили су сопствени парламент у Бенагазију, што би могло да буде наговјештај распада земље.

Њемачки "Дојче веле" пише да се "неспоразуми данас у Либији чешће рјешавају оружјем него ријечима": "Чланство у наоружаним милицијама младима даје осјећај да су признати. Због недостатка посла, многи не желе да се врате у цивилни живот. Примирја постигнута у сукобима различитих племена су у неколико мјеста прекршена јер старији представници тих племена немају контролу над младима. Полиција је немоћна тако да 'ред и мир' заводе различите наоружане групе." DW закључује да "отворене ране и стални конфликти угрожавају ту младу, демократску државу".

Коментатор лондонског "Фајненшел тајмса" тврди да "свијет не може да излијечи болести Либије", те да би премијер морао да "преузме контролу над судбином своје земље" и оцијењује да је премијер "био рад да западњачким новцем поткупи зараћене милиције прије него да користи те (новчане) подстицаје као полугу да их стави под контролу владе".

Коментатор београдске "Политике" примјећује да такве опаске "делују лицемерно, јер западне силе тај новац дају само да би осигурале своје уносне послове на либијским нафтним платформама". Међутим, додаје, "и та западна рачуница засад не даје резултат јер оптимистичне процене говоре да је црпљење нафте у Либији сада само петина нивоа који је био у време Гадафија, док конкретне бројке говоре да се производња нафте са 1,4 милиона барела дневно свела на само 140.000 барела".

Ни фудбал не може да се игра без пуцњаве: најпопуларнији клуб Ал Ахли већ је иступио из лиге пошто је прво пуцано на њиховог египатског тренера Хосама ел Бадрија, који је одмах потом напустио земљу, а онда је у руку упуцан њихов најбољи играч, Мохамед ел Маграби… познаваоци прилика кажу да клубу "отежава живот" и чињеница да је био познат као "упориште Гадафијевих присталица"...

Гадафи и Запад: Љубав, мржња и 200 милиона долара

Пуковник Гадафи је Либијом владао 42 године, био познат по екстравагантној гардероби, тјелохранитељкама "амазонкама" и шаторима које је разапињао у званичним посјетама широм свијета.

Са западним лидерима имао је фазе љубави и мржње: зна се да је "био добар" са бившим италијанским премијером Силвијом Берлусконијем, причало се да је финансирао предсједничку кампању бившег предсједника Николе Саркозија у Француској, а међу блиским пословним сарадницима породице Гадафи помињан је и бивши британски премијер Тони Блер.

Рођен је 1942. године у пустињи у близини Сирта - гдје је и завршио. Почетком шездесетих завршио је официрску школу у Уједињеном Краљевству.
Гадафи је био на челу Велике Социјалистичке Народне Либијске Арапске Џамахирије од 1. септембра 1969. године, када је на челу побуњеничког "Савеза слободних официра" срушио краља Идриса, који је протјеран у Египат. Од краљевства, формирао је државу по специфичном социјалном моделу који је мјешавина социјализма, капитализма и исламских утицаја.

Гадафијеви проблеми са Западом почели су седамдесетих година. Палестински терористи убили су септембра 1972. у Минхену 11 израелских спортиста, учесника Олимпијских игара, које су претходно отели. У 24-часовној пуцњави на аеродрому, погинула су и четворица терориста и један западнонемачки полицајац. Медији у свијету оптуживали су Гадафијев режим да је главни финансијер покрета "Црни септембар" који је извршсио тај масакр, па је дошло до захладјења односа Запада и Либије.

Марта 1982, САД су објавиле забрану увоза либијске нафте и извоз америчке технологије за индустрију нафте Триполију, због Гадафијеве подршке Палестинској ослободилачкој организацији. Европа није подржала одлуку Америке.

Двије године касније, 1984. у Лондону је убијена жена-полицајац испред либијске амбасаде док је дежурала за вријеме антигадафијевских демонстрација. Истрага је утврдила да је убијена из митраљеза из зграде амбасаде, али су се либијске дипломате позвале на дипломатски имунитет и - само биле протеране. Инцидент је довео до прекида дипломатских односа између Либије и Британије, одакле су стизале и оптужбе да Гадафи подржава Ирску републиканску армију.

Од јануара до марта 1986, САД су нападале либијске патролне чамце током сукоба због приступа заливу Сидра, за који је Либија тврдила да припада њеним територијалним водама. Већ у априлу, у експлозији у дискотеци у Западном Берлину погинуло је 60 људи. Дискотеку су често посјећивали амерички војници, а Либија је оптужена да је организатор тог терористичког напада.
Амерички предсједник Роналд Реган наредио је 15. априла 1986. велике ваздушне нападе на Триполи и Бенгази, назване "операција Кањон Ел Дорадо".

Либијски лидер два пута се женио, из првог брака је син Мухамед, који је био на челу Олимпијског комтета Либије. Са Сафијом (Софијом) ел Гадафи, пуковник је имао седморо дјеце, а двоје су усвојили. Усвојена дјевојчица је погинула у америчком бомбардовању Триполија 1986, када је имала само четири године.

Двије године касније, 1988, за подметање бомбе у авион "Пан Америкена" - када је у експлозији изнад шкотског града Локербија погинуло 270 људи, већином Американаца - оптужена су двојица Либијаца. Гадафи је одбио да потпише њихово изручење САД или Великој Британији, послије чега су Либији уведене вишегодишње економске и политичке санкције.

Послије више од деценије, 1999, након посјете генералног секретара УН Кофија Анана Триполију, суспендоване су санкције УН, али су америчке санкције Либији остале на снази још неколико година.

Гадафи је крајем 2003, након збацивања Садама Хусеина са власти у Ираку, објавио да је његова земља имала активан програм оружја за масовно уништење, али да је рјешио да дозволи међународним инспекторима да дођу у његову земљу да би га надгледали и уништили.
Тек маја 2006. САД су поново успоставиле дипломатске односе са Либијом, након објављивања програма Триполија за масовно уништење хемијског оружја, па је Либија уклоњена са листе нација које подржавају тероризам.

Године 2003, Тони Блер је у УН предложио резолуцију за укидање санкција држави. Британски медији су писали да је некадашњи премијер радио као савјетник Либијске инвестиционе управе, фонда који су основали Гадафијеви 2006. године и чија се вриједност процењује на 70 милијарди долара. Баш у то вријеме, пуковников најконтроверзнији син Сеиф је изјавио да је Блер постао добар пријатељ породице Гадафи.
Људи блиски Гадафију, као и његов син Сеиф ел-Ислам Гадафи, помињали су да им најмање двије државе, односно компаније из тих држава - Француске и Италије, дугују 200 милијарди америчких долара. Љути због неплаћања дугова, Либијци су планирали да не обнове уговоре с компанијама који истичу 2012. године. По западним медијима, убијени либијски вођа тајно је изнио из Либије и у иностранству инвестирао више од 200 милијарди долара.

Гадафи је имао осморо дјеце - седам синова и једну ћерку, међу којима су били амбасадорка добре воље УН, професионални фудбалер, плејбој и шеф либијске службе безбједности. Упркос међусобној љубомори, супарништву и надметању, сва Гадафијева дјеца су, чим је у Либији избила побуна, стала уз оца, одбацили су лагодне животе које су до тада водили у иностранству.

Контроверзе краја "Гадафијеве Ере"

Демонстранти у колони кренули су 15. фебруара 2011. године у Бенгазију ка владиним зградама, бацајући камење и молотовљеве коктеле и палили возила. Убрзо су се протести проширили из источне Либије на Триполи. Гадафија су почели да напуштају бројни сарадници, а побуњеници су у року од неколико дана заузели неколико градова.

Савјет безбједности УН је 27. фебруара једногласно усвојио резолуцију којом се против Либије уводи ембарго на увоз оружја и одобрава кривични поступак против Гадафија на Међународном кривичном суду за ратне злоцине.

Бомбардовање Либије почело је 19. марта, на основу резолуције УН 1973 којом се дозвољава употреба силе у Либији да би се заштитили цивили. Под NATO командом, главне ударе на либијској територији спроводе Француска и Британија. САД су на Либију послале ракете "томахавк", у операцији названој "Одисејева зора". Либијска државна телевизија јавила је да су бомбардоване цивилне мете.

Од средине августа, није било познато гдjе је Гадафи - преко својих медија слао је видео и аудио поруке, између осталог и ону да је Триполи напустио из тактичких разлога.

Америчка државна секретарка Хилари Клинтон је 18. октобра посjетила Триполи и рекла: "Надамо се да ће ускоро бити ухваћен или убијен, тако да не морате више да га се плашите."

"Дан Д" за Гадафија био је 20. октобар. Према првој званичној верзији, Гадафи је ухапшен, а потом је подлегао повредама задобијеним приликом хапшења. По првим информацијама, био је рањен у обије ноге, а одмах је процурела и вијест да постоји снимак његове смрти.
Фотографије беживотног Гадафијевог тијела обливеног крвљу приказане су прво на арапским телевизијама Ал-Џазира и Ал-Арабија.

Званична верзија, из либијског Националног прелазног савјета, говорила је да је Гадафи испрва ухваћен и у том тренутку био рањен у обије ноге док је покушавао да побјегне у конвоју који су напали ратни авиони NATO - кад је "такође био погођен у главу". Француски министар одбране Жерар Лонге прецизирао је да је француски војни ратни авион уочио и "зауставио" конвој возила у којима је био Гадафи прије него што је убијен у сукобима код Сирта. "Конвој од неколико десетина возила заустављен је у напредовању пошто је покушао да побјегне из Сирта и није уништен француском интервенцијом", тврдио је Лонге. Он је додао да су тада интервенисали либијски борци, уништивши возила из којих су "извадили пуковника Гадафија".

Предсједник прелазне либијске владе Махмуд Џибрил увече је изјавио да резултати форензичарског извјештаја показују да је Гадафи подлегао повредама од задобијеног метка у главу у "унакрсној ватри између бораца нове либијске власти и његових присталица". "Гадафи је био извађен из канализационе цијеви и није пружао никакав отпор", рекао је Џибрил, додајући да је био повријеђен само у руку. Он је прецизирао да је Гадафи био погођен у десну руку и када су га помјерили да би га унијели у камион видјели су да на њему није било других повреда.

"Док се ауто са Гадафијем кретао, возило је улетило у унакрсну ватру између бораца нове либијске власти и про-Гадафијевих снага у којој је био погођен метком у главу", рекао је Џибрил. Гадафи је био жив када је био одвезен из Сирта, али је умро неколико минута прије него што стигао до болнице, додао је либијски премијер током представљања форензичарског извјештаја медијима.

Појавили су се и видео снимци Гадафија - послије хапшења и пошто је убијен - и отворили питање да ли је његово убиство ратни злочин. Гадафи је био жив када је ухваћен и говорио је, лица попрсканог крвљу: "Боже, забрани ово… Разликујете ли добро од лошег?"

Љекари који су касније прегледали његов леш рекли су да је Гадафију послИЈе заробљавања пуцано у стомак, а затим и у главу. Високи комесаријат УН за људска права позвао је на спровођење свеобухватне истраге његове смрти.

Бивши либијски лидер Гадафи као заробљеник није смио да буде убијен, изјавио је и шеф руске дипломатије Сергеј Лавров. Према ријечима руског министра, судећи по снимцима, Гадафи је, кад је заробљен, био рањен а затим убијен. Предсједник спољнополитичког одбора Думе из владајуће Јединствене Русије Константин Косачов написао је у свом блогу на интернету да погибија Гадафија изазива "помјешана осјећања": "Многима је на Западу била корисна његова смрт, као у своје вријеме погубљење (некадашњег ирачког предсједника) Садама Хусеина."

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.