Латинскa Америкa пред кљичањем

Дијелом је то једна од глобалних посљедица финансијске кризе измедју 2008. и 2016. године, која је поразбијала шеме и у битно развијенијим нацијама - Француска биљежи годину дана “жутих прслука”, Велика Британија три године не успијева да ријеши Брегзит, Италија бауља кроз успон и пад популизма.

Још већим дијелом је то посљедица специфичног стања у Латинској Америци, гдје је свјетска криза заоштрила традиционалне разлике, оставивши без новца ионако сиромашне, преноси “Блиц”.

Да све буде горе, ни вође које су избиле на површину као нада сиромашних и потлачених углавном нису одољели зову корупције и ауторитаризма, убивши тако оно нешто илузија да пут према социјалној правди води кроз демократске изборе, пише Еурактив.

Створена је тако критицна маса незадовољства и депресије у већини држава, па је довољна и наизглед безазлена кап да се апатија прелије у протесте и нереде који не престају ни када се уклони њихов непосредан повод, на примјер поскупљење градског превоза у Чилеу.

Чиле, Еквадор, Боливија

Чиле је изазвао велику пажњу у Европи, због два разлога.

Најприје, још није заборављен крвави државни удар који је, након више од вијека демократског уређења, режирао нобеловац Хенри Кисинџер, а спровео генерал Аугусто Пиноче.
Тај удар је и у Европи увјерио тадашње еврокомунисте да им никада неће бити допуштено да дођу на власт демократски.

Друго, у цијелој Латинској Америци Чиле је држава с највишим друштвеним брутопроизводом по глави становника, али ни то није довољно за грађане у доњој половини ланца исхране.

Протест у Еквадору је букнуо када је предсједник Ленин Морено укинуо субвенције за гориво. Накнадно их је вратио, али протести нису престали.

Боливија је у фокусу, пошто је Ево Моралес био присиљен на напусти предсједничку функцију и побјегне у Мексико, јер и опозиција и Организација америцких држава тврде да је преварама обезбједио побједу на недавним предсједничким изборима.

Како наводи Еурактив, Моралес је ауторитаризмом поништио наде које су освануле када је прије 13 година изабран за предсједника као први Индијанац на том положају. У Парагвају трају масовни протести против предсједника Марија Абда.

Ту су и Бразил, Перу, Аргентина и Куба

Повод је споразум са Бразилом о хидроелектрани Итаипу, који грађани сматрају непатриотским.

Опозиција је покренула поступак опозива предсједника. Абдо је дошао на власт прије седам година када је опозивом смијењен дотадашњи предсједник и бивши католички бискуп Фернандо Луго.

У Перуу је предсједник Мартин Визкара распустио Конгрес захтијевајући нове изборе.

Услиједиле су демонстрације свуда у земљи. Он је дошао на власт прошле године као потпредсједник, пошто је изабрани предсједник Пабло Кучински поднио оставку због оптужби да је био умјешан у корупцијски скандал у вези са бразилским “Одебрехт С.А”.

Бивши предсједник Алан Гарсија убио се у априлу, док је полиција улазила у његов дом како би га притворила.

Аргентина је на изборима вратила на власт “перонисте”. Предсједник је Алберто Фернандез, а потпредсједница бивша предсједница Кристина Фернандез де Кирхнер. Земља је подијељена, поново је инсолвентна и пријети јој нови банкрот, наводи даље Еурактив.

Бразил је, такође, подијељен. Предсједник Жаир Болсонаро није оправдао повјерење деснице, на слободу је пуштен бивши предсједник Лула да Силва, осуђен јер је такође био оптужен да га је поткупио “Одебрехт”.

Испоставило се да ни тужилац у његову процесу није био непристрасан, јер је сада Болсонаров министар, пише портал.

Венецуела је подијељенија него икада, а Чавезов наслиједник Николас Мадуро још је предсједник, иако би се прошле године на његов опстанак мало ко кладио, након невиденог притиска из Вашингтона.

Куба је и даље између једностраначког социјализма и повратка у обезвлашћени капитализам. Укратко, ниједан систем се није показао као трајни рецепт за континент енормних социјалних разлика, закључује Еуроактив.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.