Крунисање Ердогана – шта то заправо значи?

Турци су на референдуму подржали уставне реформе које ће предсједнику Реџепу Тајипу Ердогану дати већа овлашћења

.Какве промјене ће становницима Турске, којих има 79 милиона, донети нови устав од 18 чланова који ће замијенити актуелни, донијет 1982. године?

Предсједник ће имати јачу извршну моћ да поставља истакнуте званичнике, укључујући и министре. Моћи ће да одреди једног или више потпредсједника, а функција премијера, коју тренутно држи Бинали Јилдирим, се укида.

Биће "продрмано" и правосуђе које Ердоган оптужује да је под утицајем присталица његовог некадашњег савезника, а сада противника, имама Фетулаха Гулена, ког оптужује и за организовање неуспјелог војног пуча у јулу прошле године.

Предсједник и парламент ће заједно моћи да изаберу четири члана Врховног одбора судија и тужилаца - кључног правосудног тијела које именује и смијењује људе у судству.

Војни судови, пред којима се судило официрима, а који су смртну казну изрекли бившем премијеру Аднану Мендересу послије пуча 1960. године, биће забрањени.

Предвиђа се могуцност увођења ванредног стања у случају "устанка против домовине" или "актова насиља који су довели нацију у опасност", преноси АФП.

Ванредно стање се прво уводи на шест мјесеци, за разлику од садашњих три, а потом парламент на захтјев предсједника може да га продужује на по четири мјесеца.

И број посланика неће бити исти - повећаће се на 600 са 550. Биће смањена и старосна граница за улазак у парламент - са садашњих 25 на 18 година.

Парламентарни избори ће се одржавати на сваких пет година, умјесто на сваке четири, а истог дана биће одржани и предсједнички избори.

Парламент ће и даље имати овлашћења да доноси, мијења и укида законе. Ако је предсједник оптужен или осумњичен за неко кривично дјело, парламент може да затражи истрагу.

Предсједник мора да буде грађанин Турске, старости најмање 40 година, и може да буде члан политичке партије.

Те измјене ће омогућити Ердогану да постане лидер владајуће Партије правде и развоја у чијем оснивању је учествовао.

Ердоган је изабран за предсједника у августу 2014. године пошто је више од деценије провео на функцији премијера.

Нови устав предвиђа да ће слиједећи предсједнички и парламентарни избори бити одржани истог дана 3. новембра 2019. године.

Предсједник може да има максимално два петогодишња мандата, тако да би Ердоган могао да остане на власти све до 2029. године, закључује АФП.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.