Криза у Турској - бијес Ердогана и моћ (одбјеглог) имама

Београд, Анкара - Корупционашки скандал у Турској само данас је "елиминисао" из Владе Реџепа Тајипа Ердогана тројицу министара - чији су синови прије неколико дана ухапшени или били у притвору због примања мита.

Познаваоци прилика и свјетски медији оцијењују да је политичка криза у Турској посљедица "тајног рата" у којем су се у политичком врху сукобили актуелни премијер и његов бивши моћни савезник.

Ситуација је на први поглед необична: премијер, којег "прозивају" због аутократске владавине, критикује истрагу о корупцији коју спроводе његове власти и тврди да је ријеч о завјери из иностранства, чији је циљ да оцрни владу пред локалне изборе у марту.

Развој догађаја је разоткрио дубоки раздор између Ердогана и његовог бившег савезника Фетулаха Гулена, исламског свештеника који живи у самоиницијативном егзилу у америчкој држави Пенсилванији, а има велики утицај на турску полицију и судство. Познаваоци прилика вјерују да је талас хапшења повезан са борбом владајуће партије против присталица Гуленовог покрета.

У Анкари, како пише београдска "Политика", отворено се сумња да Гулен (72) и његов моћни покрет Хизмет стоје иза откривања најновијег скандала, као и да је повлачио конце иза љетошњих масовних протеста на тргу Таксим у Истанбулу на којима је први пут тражена премијерова оставка.

Гулен и Хизмет помогли су Ердогану да освоји (и задржи) власт, три пута од 2002. године, али је ствар очигледно "пукла", па Гулен сад "подрива". Како је раније писао АФП, прошлог мјесеца су објављени владини планови да се затвори мрежа приватних школа Гуленовог покрета и то је, изгледа, уздрмало савезништво.

Како наводи Би-Би-Си (BBC), Хизмет је веома утицајан покрет, који превазилази границе Турске, финансирајући школе, тинк-тенкове и медије од Кеније до Казахстана. Иако нема формалну структуру нити видљиву организацију, привукао је милионе сљедбеника и милијарде долара, па оцјењују да је ријеч о највећој "муслиманској мрежи".

Прије неколико мјесеци, медији Хизмета објавили су наводне тајне документе које је потписао премијер Ердоган, а којима се препоручују мјере обрачунавања са Гуленовим присталицама.

Вјерује се да у Турској Хизмет има милионе сљедбеника, а да су многи на утицајним позицијама у државним институцијама - од полиције, тајних служби, до правосуђа и Ердоганове странке - Партије правде и развоја (АКП).

Њихове школе су секуларне - иако професори морају да буду узорни и да не пуше, не пију и да се не разводе...

За Гулена кажу да проповеда "алтруистички ислам" и борбу за "опште добро", а критичари подсјећају на његову изјаву из 1999. године, која иде у прилог актуелној "теорији завјере" против Ердогана.

Ријеч је о видео запису, у којем Гулен објашњава својим сљедбеницима: "Морате да продрете у артерије система, а да вас нико не примјети док не доспјете у центре моћи."

Годину дана касније, Гулен се суочио са оптужбама да подрива секуларну државу. Те оптужбе су доцније одбачене.

Додуше, Ердоган има још значајнију мрљу у биографији од Гулена, такође с краја деведесетих - он је 1998, када је био градоначелник Истанбула, осуђен на десетомјесечни затвор због ширења верске мржње, пошто је рецитовао пјесму у којој се џамије пореде са касарнама, а минарети са бајонетима.

Кад је ријеч о најновијим потезима Ердогана, "Политика" констатује да он сада покушава да очува јединство у својој партији у којој покрет Хизмет има своје фракције. Предсједнички избори у Турској биће одржани у августу 2014, а парламентарни 2015.

Ердоган није именовао дипломате које наводно роваре против њега, али то су урадила три листа блиска власти који су оптужили америчког амбасадора Френсиса Рикардонеа. Према њиховом писању, он је на недавном састанку у Анкари са колегама из земаља ЕУ изјавио: "Сада ћете гледати пад једне империје." Вашингтон се, тврде, окренуо против Ердогана због сумњивих послова са Ираном и непоштовања санкција против те земље. Амбасадор Рикардоне је одмах демантовао тешке оптужбе; "САД ни на који начин нису умјешане у садашњи корупционашки скандал. Нико не може да неоснованим тврдњама угрози односе двије земље."

Поново су у Турској оживјели и протести, са захтјевом за смјену Ердогана.

Полиција је у Истанбулу растјеривала воденим топовима и сузавцем демонстранте који су се окупили како би исказали незадовољство због истраге о корупцији током које је ухапшено више десетина људи.

Турски премијер је истовремено "бацио рукавицу" у лице својим ривалима, упозоривши их да не користе оптужбе о корупцији на високом нивоу како би пољуљали његову власт или ће им, у противном, "поломити руке": "Свако ће знати своје мјесто. Ко год се буде усудио да нарушава систем, подбада или подмеће у овој земљи, мораћемо да му поломимо руке."

Како оцјењују агенције, Ердоганова позиција није директно угрожена, али би спор између његове Партије правде и развоја и Гуленовог покрета Хизмет могао да утиче на  резултате локалних избора у марту.

У оквиру истраге о корупцији и операције "Велики мито" оптужене су 24 особе, међу њима и генерални директор државне банке "Халкбанк" Сулејман Аслан у чијој је кући, према тврдњама турских медија, у кутијама за ципеле пронађено око 4,5 милиона долара. Оптужен да је са Ираном организовао илегалне послове са златом. Ухапшено је и најмање 75 припадника полиције.

Централна банка Турске принуђена је да чини нове напоре за одбрану националне валуте лире, чија је вриједност знатно потонула усљед политичке кризе у тој земљи и најаве америчке централне банке (Фед) да ће смањити монетарне подстицаје.

Како показује анализа Обавјештајне јединице британског недјељника "Економист", Турска се налази на листи земаља које имају високи ризик од немира и у сљедећој години.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.