Корона подигла ниво стреса, али сада висе бирнемо о здрављу

БЕРЛИН - Код чак 40 одсто грађана Србије увећао се ниво стреса у последње две и по године, од избијања пандемије корона вируса, код трећине је дошло до погоршања физичког здравља, док је готово сваки четврти становник наше земље рекао да сада више брине о здрављу, показало је европско истраживање компаније Штада, које је обухватило и Србију.

Резултате "Здравственог извештаја 2022", који се бави последицама пандемије вируса корона и ефектима на ментално здравље, квалитет сна, прати навике у исхрани и превенцији здравља, на конференцији у Берлину су представили генерални директор ШТАДА групе Петер Голдшмит, те координатори истраживања Магали Гинс и Филип Велт. Тако је 40 одсто испитаника из Србије рекло да се њихов ниво стреса "јако увећао" у последње две и по године, што је изнад глобалног просека који износи 37 одсто. Такође, до погоршања физичког здравља дошло је код трећине грађана Србије, а 23 одсто каже да сада много више брину о здрављу него раније. Генерални директор ШТАДА групе Петер Голдшмит каже за Тањуг да је алармантан проценат такозваног „сагоревања", али и генерално повећање броја грађана који имају проблеме са менталним здрављем. Зато поручује да је важно да се створи здраво окружење, а један од циљева Здравственог извештаја Штаде и јесте, казе, да се свима поручи да није табу разговарати о проблемима у вези са менталним здрављем. "Да, Ако се не осећамо добро, ако не можемо да спавамо и нормално функционишемо, о томе разговарамо са нама најближим особама. То је добар почетак", рекао је Голдшмит. У извештају се наводи и да чак 58 одсто Срба истиче добро ментално здравље, што је за нијансу изнад глобалног просека од 57 одсто, док су најбољу оцену свог менталног здравља дали Швајцарци - 72 и Французи - 68 одсто. Голдшмит оцењује да је потребно наставити са добром праксом када је реч о кампањама које се баве подизањем свести о значају менталног здравља и представљати их, пре свега, путем медија, али указује и на то да треба и политичари да говоре о томе. "Забринут сам, јер као појединци треба да тежимо томе да у животу будемо растерећени и срећни, а ми у извештају видимо велике разлике у процентима у различитим земљама. То је глобални проблем, али морамо и као појединци, и у својој заједници, да тежимо ка томе да нам буде боље", оцењује он. Додаје да повећан број грађана који испољавају симптоме сагоревања и проблема са менталним здрављем не може да се повеже само са једним фактором, те да није то само због ковида нити због тренутне политичке кризе. "Морамо да се постарамо за то да нема социјалне изолације. Ако нема друштвене интеракције, ако су људи предуго сами и немају са киме да разговарају, они ће више и бринути и те бриге носити у себи. Морамо да излазимо, да разговарамо са онима којима верујемо. То је најважније, а ја се надам да су људи тога све свеснији и да ћемо 2023. у извештају имати боље бројке", рекао је Голдшмит. Оно што је такође било у фокусу Здравственог извештаја 2022 је коришћење интернета у сврху здравља. На питање у извештају да ли могу да замисле да их изабрани лекар лечи путем веб камере или интернета у случају лакше болести, или контрола хроничних болести, чак 63 одсто грађана Србије одговорило је потврдно, док 37 одсто то не би желело. Најспремнији да прихвате тај модел комуникације су Португалци - 86 одсто и Шпанци - 76 одсто, док супротно томе, чак 53 одсто Белгијанаца не прихвата такав вид лечења. Голдшмит истиче да важну улогу у очувању не само менталног, већ укупног здравља становништва, управо има и дигитализација, због чега се мора радити на едукацији становништва о томе шта све интернет нуди када је реч о здрављу. "То нису само информације, већ и онлајн разговори са лекарима и фармацеутима, такође сада могу и лекови да се купују онлајн. Постоје бројне апликације које могу да помогну у решавању проблема недостатка сна. Људи треба да схвате шта им се све нуди како би очували своје здравље", указао је Голдшмит. Иако се очекује да млађи људи буду отворенији према "онлине" свету када је здравље у питању, ипак, резултати показују да старији у већем проценту користе интернет у те сврхе, а то се, према његовим речима једним делом може објаснити тиме да су млади мање болесни него старији људи. Како број грађана позитивних на вирус корона расте, Голдшмит каже да је најважније осврнути се на оно што је од почетка пандемије до данас научено, шта је лоше урађено и која су искуства стечена како би се на време реаговало и тиме спречили нови таласи. "Мислим да још није алармантна ситуација, али треба да будемо у приправности, такође, морамо да обезбедимо једнако лечење и за нон ковид пацијенте који су у великој мери били занемарени претходне две и по године", закључио је Годшмит. Већ девету годину заредом, мултинационална корпорација Штада организује испитивање јавног мнења европске популације по питању здравствених навика и односа према здрављу, а овогодишње истраживање је обухватило више од 30.000 испитаника, старости између 18 и 99 година. Овогодишњим истраживањем је обухваћено 15 земаља: Аустрија, Белгија, Чешка, Француска, Немачка, Италија, Казахстан, Холандија, Пољска, Португал, Румунија, Србија, Шпанија, Швајцарска и Уједињено Краљевство.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.