Колико Русију кошта Крим?

Севастопољ-Москва -- Крим је, за мање од једног мјесеца, од украјинског полуострва постао нови дио Руске Федерације.

Уз минималан отпор предавале су се, једна по једна војна база украјинске војске, појавила се рубља као новчана валута.

Крим, пред којим су тек велике промјене и изазови, постао је и главна тема међународне политике, која је умногоме промјенила односе на геополитичкој сцени. Како Крим из украјинске свакодневице превести у руску и то брзо и у свим областима - тема је многих састанака и округлих столова.

Горуће питање је снабдијевање водом и струјом, које у потпуности долазе из Украјине. Под којим условима и за колико новца би Украјина била вољна да и даље доставља струју, воду, гас још није познато.

„Могуће је коришћење обновљивих извора енергије као што су соларни панели, а не бих искључио могућност да се искористи пилот-пројекат пловне нуклеарне станице, мада би постављање икаквих нуклеарних станица у близини Крима могло да наштети имиџу полустрва као љетовалишта", каже Владимир Гутењев, из одбора руске Думе за привреду.

Дотације из украјинског буџета буџету Крима до сада су биле 300 милиона годишње. Међутим, економсти процијењују да би Русија на Крим ове године могла да потроши најмање четири милијарде, што у изједначавању плата и пензија са руским, а највише на обнављање инфраструктуре, у коју се дуго није улагало.

„За Украјину Крим није био бисер у који треба уложити и који ће доносити високи приход већ територију која у било ком тренутку може да, да тако кажемо, оде из састава Украјине, те није имало много смисла улагати у њега", објашњава економиста Алексеј Скопин.

Од када је предсједник потписао закон о његовом приступању у Руску Федерацију, за Русију Крим је руски и ту је свака даља расправа за Кремљ завршена.

Како западне земље и Украјина независност и његово припајање Русији сматрају незаконитим, за њих расправа није завршена, званично, каже уредник спољне политике у "Комерсанту" Генадиј Сисојев.

„Међутим, ако причамо о реалним стварима, та прича је и за њих завршена, зато што нико жив сада не види могућност да Крим може да буде враћен на свој претходни статус, односно у састав Украјине. Оно око чега су могући преговори то су управо о економским питањима. Јер инфраструктурно и економски Крим је везан за Украјину и Русија, и да хоће да убаци огромне паре, она не може одмах да прикачи Крим за свој систем", рекао је Сисојев.

Припајање Крима ипак неће коштати Русију само новца из буџета, већ и захладњелих односа са ЕУ и САД, те је тако Г8 опет постао Г7.

„Ми се и даље спремамо да примимо Г8, али ако они не дођу, то је њихов посао. Можда се тај формат већ исцрпио. Г20 је конструктивнији формат више посвећен економији", наводи Игор Морозов, члан Савета федерације за међународне односе.

На пољу међународне политике Сисојев не одбацује даље промјене и каже да се NATO спрема да на Самиту у Елсу промjени концепт, односно да се врати на стари хладноратовски, који на Русију гледа као на супротстављену страну.

„Ако је прошле године NATO причао о смањењу трошкова на одбрану и вjероватно у источним дjеловима те алијансе биће размjештене додатне америчке трупе, а могуће и тактичко нуклеарно наоружање. Раније су се те земље противиле томе, сада вjероватно неће. То су само неке од промjена које тек предстоје", каже Генадиј Сисојев.

Када акутне тензије прођу, нова ситуација неће бити хладни рат, већ хладни мир, увjерен је Сисојев.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.