Колико још има "црвених линија" до нуклеарног рата?

За 1.000 дана и више, колико рат у Украјини траје, предсједник Русије Владимир Путин је непрестано упозоравао западне савезнике Кијева о "потенцијално нуклеарним посљедицама" уколико доведу до ескалације рата дајући Украјини оружје које је потребно да се одбрани.

Путинове пријетње постале су још оштрије овог мјесеца након што је администрација одлазећег предсједника САД Џоа Бајден коначно дала Кијеву одобрење да користи америчке ракете дугог домета да гађа циљеве у Русији. Путин је одмах промијенио нуклеарну доктрину и испалио нову балистичку ракету, која може да носи нуклеарне бојеве главе на Украјину. Ову поруку су они који подржавају Украјину схватили као јасну поруку: "Немојте да ме тестирате".

Међутим, скоро три године од почетка рата, овакве ствари су ушле у "познати ритам". Сваки пут када би Украјина нешто тражила - прво тенкове, па борбене авионе, па касетну муницију и ракете дугог домета - њени савезници су већали да ли да им то дају, страхујући да ће доћи до ескалације и испровоцирати Путина да оштро одговори.

И сваки пут, када би Запад коначно прихватио украјинске захтјеве, оне руске стравичне пријетње се нису оствариле. Галамило би се једне нед‌јеље, сљедеће би све било нормално. Упркос појачаним Путиновим претњама откако нова линија пређена, мало је разлога да се вјерује да ће овај пут бити другачије, рекли су аналитичари за CNN.

Мисле да су прозрели Путинову стратегију

Умјесто тога, они су рекли да је узнемирена реакција на нова овлашћења дата Украјини "још један примјер успјешне стратегије Кремља да примора Запад да види сукоб под условима Русије", збуњујући сваки нови покушај Украјине да се одупре руској агресији као велику ескалацију.

Поред ратишта, Кремљ се ангажовао у борби да примора Запад да се расправља из руских премиса, а не из сопствених, и да "доноси одлуке у тој алтернативној стварности генерације Кремља које ће омогућити Русији да победи у стварном свету", навео је Институт за проучавање рата (ISW), у свом извјештају у марту.

Катерина Степаненко, коаутор тог извештаја, рекла је за CNN да је стратегија оживљавање совјетског концепта "рефлексивне контроле", којим држава намеће лажне изборе свом противнику, приморавајући противника да доноси одлуке против својих интереса.

"Упорне западне дебате и одлагање војне помоћи Запада Украјини јасан су пример успешне рефлексивне стратегије контроле Кремља, која је Запад обавезала на самоодвраћање упркос рутинским руским ескалацијама рата", каже Степаненко.

Како пише CNN, ова стратегија се могла вид‌јети на д‌јелу у четвртак након што је Русија покренула велики напад на украјинску електроенергетску мрежу. Иако је Путин рекао да је напад "одговор са наше стране" на одлуку Бајденове администрације о оружју већег домета, Русији у прошлости није био потребан изговор за такве нападе.

"Недавне промене политике западних савезника Украјине – које су уследиле након што је Русија укључила око 11.000 севернокорејских војника у своје ратне напоре – није ескалација како Кремљ покушава да је уобличи", каже Степаненко.

"Русија је покренула непровоцирану инвазију на Украјину у пуном обиму и рутински је ескалирала рат да би одржала своју иницијативу на бојном пољу. Одобрење употребе система дугог домета против Русије коначно омогућава Украјини да изједначи своје способности“, рекла је она.

Политика бесмисла

Бајденова администрација послала је америчке војне тактичке ракетне системе, или АТАЦМС, у Украјину раније ове године, али је поставила строге услове о томе како би могли да се користе: могли би да буду испаљени на руске циљеве у окупираној Украјини, али не и на територији Русије.

Вилијам Алберки, бивши директор НАТО-овог Центра за контролу наоружања, разоружања и непролиферације оружја за масовно уништење, рекао је да ова политика нема смисла – и да је од велике користи за Русију.

"Обезбеђујући Украјини АТАЦМС, али само дозволивши јој да удари на делове Украјине које је окупирала Русија, послали смо Русији поруку: 'Знате шта? Ако само пређете неколико метара преко те границе, сигурни сте као куће'", рекао је Алберки за CNN.

"Сигуран сам да руски команданти нису могли да се начуде својој срећи. 'Хеј, ако своју команду подигнем овде, дићи ће ме у вазду, али ако је поставим само километар даље бићу супер? Стварно? Па, то је сјајно'", ироничан је Алберки.

Алберки сматра да је ова политика довела до идеје да Русија може да убије било кога било гд‌је у Украјини.

"Али, Украјина не може да убије трупе које их заправо нападају ако су преко границе, у Русији“. Ова идеја је глупост", рекао је Алберки.

Акције Украјине остају у оквиру закона о оружаном сукобу. Како је министар спољних послова Пољске Радек Сикорски рекао за CNN у септембру, "жртва агресије има право да се брани и на територији агресора".

Помјерање црвених линија

Усред забринутих одговора на прошлонедељна дешавања, лако је заборавити да је Украјина већ дуго лансирала домаће беспилотне летјелице на циљеве изузетно дубоко у Русији – и да је већ испалила западно оружје на територију коју Кремљ сматра својом. Одлука да се испали западно оружје мало већег домета је разлика у степену, а не у врсти.

Кијев је више од годину дана користио британске Сторм Шедовс за напад на Крим, који је Русија окупирала од 2014. Кијеву је мјесецима дозвољено да испаљује АТАЦМС на руске циљеве у окупираној Украјини. По закону, Русија ове територије сматра својим и упозорава на страшне посљедице ако их Украјина гађа западним оружјем.

Од маја, Вашингтон је такође дозволио Кијеву да користи америчке ракете мањег домета за гађање циљева у Русији преко границе са сјевероисточном украјинском области Харков. Прије него што је Џо Бајден дао зелено свјетло за ту одлуку, Путин је упутио сличне нуклеарне пријетње, упозоравајући да би тај потез могао да доведе до "озбиљних посљедица" за "мале и густо насељене земље". Није...

"Изнова и изнова доказујемо да када пређете лажну црвену линију – ништа се заиста не дешава“, рекао је Алберки. Ипак, рекао је да су пријетње биле довољне да спријече Запад да Украјини да оно што јој је потребно да се одбрани.

Иако су пријетње поново интензивиране након прошлонед‌јељних дешавања, Албукерки је рекао да нема разлога за сумњу да је овај пут заиста другачији. Изгледи за долазак администрације Доналда Трампа – за које се дуго претпостављало да је Путинов жељени исход – значи да је још мање вјероватно него обично да ће Русија испунити своје претње.

"Ризик да ће изненада учинити нешто што би ризиковало стварну интервенцију Сједињених Држава или савезника у НАТО – или би суштински променило глобалне ставове према сукобу – релативно је низак“, рекао је Алберки, преноси Телеграф.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.