Блумберг израчунао колико би свијет платио рат Русије и НАТО?

ХАГ - Руски рат против НАТО-а, чак и у почетним фазама, резултирао би многим смртним случајевима и вјероватно изазвао прилив избјеглица. Такође би проузроковао значајну економску штету, објавио је данас Блумберг.

Директни губици од разарања у ратној зони, раст цијена енергије због прекида испоруке из Русије и колапс на финансијским тржиштима могли би да доведу до смањења глобалне производње за 1,3 одсто (или 1,5 билиона долара) у првој години, процијенила је америчка агенција.

Напомиње се да је ово готово једнако посљедицама потпуне руске инвазије на Украјину, а да би губици били много већи ако би се сукоб проширио на друге европске земље.

Да би процијенио трошкове прве године рата, Блумберг је користио скуп модела за процјену утицаја изгубљене производње у зони сукоба, посљедица по европске ланце снабдијевања, смањења руског извоза нафте и гаса, проширења кредитних распона на европским тржиштима, повећања европских издатака за одбрану и растуће глобалне неизвесности.

Само у балтичким државама, економија би претрпјела пад од 43 одсто током прве године сукоба, што би се подударало са падом производње на територијама Украјине које је анексирала Русија.

Друге европске земље које би могле да уђу у сукоб, укључујући Финску, Шведску, Пољску и Немачку, претрпјеле би мањи, али и даље значајан ударац од ракетних напада, пише новинска агенција.

За Европску унију у цјелини, издаци за одбрану ће донекле ублажити ударац од раста цијена енергије, тржишних превирања и уништавања инфраструктуре, али ће се БДП ипак смањити за 1,2 одсто, а дуг ће кренути стрмијом узлазном путањом, наводи Блумберг.

Руска економија трпи губитак од један одсто, што је релативно мали ударац, јер су санкције изоловале земљу од спољних притисака, а већа потрошња на одбрану ствара илузију економског здравља.

Велика Британија која троши више на одбрану, трпи пад БДП-а од само 0,2 одсто. Тржишна превирања смањују БДП Сједињених Америчких Држава за око 0,7 одсто, док строжи финансијски услови и више цене енергије смањују БДП Кине за око 0,9 одсто.

Блумберг наводи да би Русија могла да покрене инвазију инсценираним инцидентом или хибридним нападом, а једна од рањивих тачака је жељезничка пруга Москва-Калињинград, која пролази кроз Виљнус без заустављања.

Данска је саопштила да би Русија могла да покрене локални рат са сусједном земљом у року од шест мјесеци и да представља реалну пријетњу једној или више земаља НАТО-а у року од две године.

У таквом сценарију, наводи агенција, Естонија, Летонија и Литванија на североисточном крилу Алијансе постале би највероватније “жариште”. Три балтичке земље чине мали удео европске економије, али су кључно важне са стратешке тачке гледишта.

Напомиње се да би без тренутног одговора САД, рат могао да екскалира, јер би Русија одговорила на ракетне нападе нападима на европске градове и усмјерила више ресурса у борбу, повећавајући вјероватноћу ширења рата ван балтичког региона.

Блумберг пише да се европски званичници који прате јачање војске руског предсједника Владимира Путина боре са пријетњом која би прије неколико година била једва вјероватна: ратом са Русијом.

Русија производи артиљеријске гранате, дронове и ракете брзином која ће ускоро премашити потребе њених трупа у Украјини.

Напад САД и Израела на Иран, савезника Кремља, задао је још један ударац глобалној стабилности, чак и када је амерички предсједник Доналд Трамп најавио привремени прекид ватре.

Док се лидери савезника окупљају на самиту у Хагу који је почео данас, очекује се да ће Трамп потврдити посвећеност САД клаузули о узајамној одбрани НАТО-а, барем према нацрту саопштења савезника НАТО-а пре састанка.

Званичници Трампове администрације су такође више пута рекли да ће бранити сваки центиметар њене територије.

Али без обзира на то шта Трамп каже, европски лидери нису увјерени да могу да рачунају на његове обавезе, будући да је предсједник САД на самиту Групе седам у Канади овог месеца, питао зашто Русија не присуствује.

Рат на територији НАТО-а остаје мало вјероватан, не само зато што Русија, за сада, нема капацитете и вјероватно не би жељела рат на два фронта. Генерални секретар НАТО-а Марк Руте наговијестио је да би Русија могла да буде у позицији да размотри такав напад на алијансу у року од пет година, понављајући процјене њемачког канцелара Фридриха Мерца и неколико европских обавештајних агенција.

Упозорења долазе у тренутку када НАТО, под притиском Трампа, подстиче чланице да повећају војне издатке на највише нивое у посљедњих неколико деценија.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.