Фото: Колике су заиста плате у Њемачкој?
БЕРЛИН - Увријежено је мишљење да су у Њемачкој плате високе, пише Дојче веле, који се у данашњем прилогу позабавио рачуницом колико су те плате заиста високе када се одбију сви порези.
"Статистике показују да је просјечна мјесечна бруто плата у Њемачкој 2018. износила око 2.950 евра. Просјечна нето плата, дакле оно што је исплаћено запосленима, била је, међутим, знатно нижа. Тачније, 33 одсто нижа - и износила је 1.945 евра", наводи DW.
Иза тих готово хиљаду евра разлике између бруто и нето износа, какао се додаје, стоје давања држави у виду пореза и доприноса за разна осигурања.
Висина пореза који се мјесечно одбија од плате, притом, зависи од пореске класе запосленог (има их шест), односно од тога да ли он живи у брачној заједници, да ли је самохрани родитељ, да ли његов/њен брачни партнер ради, да ли један брачни партнер зарађује знатно више, да ли ради више послова итд.
DW је илустровао разлику између бруто и нето плате на примјерима два случаја: за брачни пар са двоје дјеце гдје један брачни партнер зарађује више од другог и има просјечну њемачку плату од 2.948 евра мјесечно и за самца без дјеце који има исту толику плату.
Оцу или мајци двоје дјеце ће, након што му се одбије 167 евра пореза, 215 евра (7,65 одсто) доприноса за здравствено осигурање, 274 евра (9,2 одсто) за пензионо осигурање, 36 евра (1,25%) за осигурање у случају незапослености и 45 евра (1,525%) за осигурање за његу у старости - на рачун лећи 2.209 евра.
Особи која живи без брачног партнера и нема дјеце, на рачуну на који јој се уплаћује мјесечна плата у бруто износу од 2.948 евра наћи ће се само 1.944 евра, јер је порез који мора да плати много већи, наводи се у тексту.
Осим тога, она мора да плати и 22 евра пореза солидарности од којег су отац или мајка двоје дјеце из претходног примјера ослобођени. Ако је притом и члан/ица католичке или протестантске заједнице, онда ће јој на рачун бити уплаћено још четрдесетак евра мање (црквени порез).
Просјечна плата је, међутим, апстрактан статистички податак који не говори много о томе колико су добро или лоше плаћени запослени на одређеним занимањима. Разлика између оних који су на врху листе примања и оних који су на њеном дну је огромна. Доктори који имају титулу примаријуса зарађују тако у просјеку више од 120.000 евра годишње, дакле, више од 10.000 евра бруто мјесечно, нешто мање менаџери у трговачком и финансијском сектору, а тридесетак хиљада евра годишње мање љекари специјалисти.
Они на зачељу листе жале се да једва спајају крај с крајем. На неславном посљедњем мјесту је помоћно особље у кухињама које зарађује у просјеку мање од 2.000 евра бруто мјесечно, док конобари и фризери/фризерке зарађују само неколико десетина евра више.
Међу најлошије плаћеним занимањима су и агенти у кол-центрима, кувари, помоћно особље у стоматолошким ординацијама, његоватељи и возачи камиона. Знатно нижу од просјечне њемачке плате имају и медицинске сестре с мало радног искуства (у јавним здравственим установама), као и васпитачи/це у вртићима.
Њемачка је једна од земаља Европске уније са законски прописаном минималном платом по сату.
Она тренутно износи 9,19 евра. Највишу законски прописану минималну сатницу има Луксембург (11,97 евра), а вишу од Њемачке још четири чланице ЕУ: Белгија, Ирска, Холандија и Француска. Најнижу минималну плату по сату имају Бугарска (1,72 евра), Летонија (2,54 евра), Румунија (2,68 евра), Мађарска (2,69 евра) и Хрватска (2,92 евра). И ту се, наравно, ради о бруто износима.
Дакле, да ли су плате у Њемачкој високе? Знатно су више и од европског просјека, али ниже него у Швајцарској, Луксембургу и Данској. То показују статистике и бројке, наводи се у тексту.
DW констатује на крају да када се говори о висини плате, увијек треба сагледати и шири контекст: колики су трошкови живота, прије свега хране и становања, напомињући у том контексту да је 2017. једно њемачко домаћинство у просјеку трошило 2.517 евра, од чега 897 евра само на стан и режије.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.