Kо су заправо Курди и зашто су важни за цијели свијет?

Ко су заправо Курди и зашто их Турска напада? Ево неколико чињеница о овом великом народу који никад није стекао властиту државу.

Одиграли су изнимно важну улогу у борби против ИСИЛ-а, а и сад држе заробљене хиљаде ових радикалних исламиста на сјеверу Сирије, баш тамо гдје их сад Турска напада. Курди су углавном били номадски народ до краја Првог свјетског рата и до распада Османског царства. Курди чине око 10% становништва Сирије, 19% становништва Турске, 15-20% Ирака и други су по величини у Ирану. Песхмерге су њихови борци и има их више од 100.000. Национална су војна сила која штити ирачки дио Курдистана, а укључује и женске борце.

Ко су дакле, Курди? Курди су етничка мањинска скупина која већином заузима планинско подручје и простире се у јужним дијеловима Турске, сјеверним дијеловима Ирака и Сирије сјевер Ирана и дијелу Јерменије. Иако су мањина, на том подручју заправо живи око 25 до 30 милиона Курда, а свима су заједнички раса, култура и курдски језик. Већина Курда су сунитски муслимани.

Прије првог свјетског рата, традиционални Курди живјели су номадским начином живота до распада Османског Царства, што им је одузело слободу и подијелило их на нове националне државе. Курди су се борили да задрже свој идентитет, али их у Турској зову и "планинским Турцима" а било им је забрањено носити традиционалну курдску одјећу, свој језик смјели су говорити само код куће, нису га учили ни у школама. И данас се суочавају с дискриминацијом и политиком прогона. Иако су Курди највећа етничка мањина у Турској, и тамо чине око 20% становништва, они у Турској и даље немају статус мањинске скупине.

Гдје живе Курди? Данас Курдистан чини пет различитих регија: југоисточна Турска, сјевероисточна Сирија, сјеверни Ирак, сјеверозападни Иран и југозападна Арменија. Почетком 20. вијека Курди су почели радити на стварању властите државе познате као Курдистан. Године 1920. потписан је Счврески уговор - један у низу уговора које су силе Осовине потписале након њиховог пораза у Првом свјетском рату. Означио је коначни распад Османског царства и позвао на аутономни Курдистан. Три године касније, након завршетка рата, западни савезници одустали су од захтјева за неовисном курдском државом и курдска је регија подијељена међу неколико земаља. Што о томе каже Турска? Турски предсједник Ердоган увијек је заузимао чврст став према курдском национализму. Предсједник је јасно ставио до знања да је његов крајњи циљ уклањање Курдистанске радничке партије (ПКК), курдске крајње лијеве милитантне и политичке организације са сједиштем у Турској и Ираку која се борила против турске државе више од три деценије. Тиме је створен дубоки јаз између Турака и Курда. У 2016. години затвориле су се прокурдске медијске куће, више од 11 000 учитеља је отпуштено или суспендовано због наводних веза с ПКК-ом, а најмање 24 турска владина функционера замијенила су курдске градоначелнике у разним градовима Турске.

Турска је дуго незадовољна снажном курдском присутношћу на сјевероистоку Сирије у близини турске границе. Војска земље већ се преселила у дијелове подручја која су раније држале Сиријске демократске снаге (СДФ) које су предводили Курди и САД, али сада је у току њихов дугогодишњи план за стварање тампон зоне на сјеверу Сирије. Два су циља: 1. отјерати Курде од њихове границе и 2. искористити ово подручје за досељавање око 2 милиона сиријских избјеглица.

Зашто их Турска напада баш сада? Још у јануару је предсједник Трамп рекао да ће Сједињене Државе почети повлачити трупе из Сирије и "полако" их послати кућама. Сиријски Курди већ тад су страховали да би америчко повлачење Турска могла искористити као прилику за напад. Након Трампове изненадне најаве повлачења, у недјељу навече, ти су се страхови остварили. "Турска ће ускоро кренути у напад са својим дуго планираним операцијама на сјеверу Сирије. Оружане снаге Сједињених Држава неће подржати нити бити укључене у операцију, а након пораза територијалног калифата ИСИС-а, више неће бити у непосредном подручју", објавили су из Бијеле куће.

Од прошлог мјесеца, Сједињене Државе рекле су да око 1.000 америчких војника дјелује на сјевероистоку Сирије. Овај потез оставља сиријске Курде на милост и немилост операције која има за циљ њихово уклањање и одлазак с турске границе. Хоће ли напад на Курде обновити ИСИЛ и "калифат"? СДФ, коалиција курдских и арапских војника потпомогнута америчким, британским и француским специјалним снагама, поразила је ИСИС и ослободила источну Сирију у марту. СДФ је саопштио како је изгубио 11.000  вођа и бораца док се борио против ИСИС-а. Док ИСИС практично нема више територија, Сједињене Државе упозоравају да се у Ираку и Сирији још увијек крију десетине хиљада ИСИС-ових бораца.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.