Ко су најмоћнији људи Европе?

Tanjug
Ко су најмоћнији људи Европе?

Брисел - Бриселски портал Политико направио је годишњу листу најмоћнијих људи у Европи, односно листу људи који би у 2020. години могли да је обликују.

На врху листе је француски предсједник Емануел Макрон, док је преосталих 27 особа са листе сврстано у три категорије које представљају три врсте моћи: људи од акције, ометачи и сањари.

Како се наводи, овогодишња листа састоји се од људи са највећом моћи и утицајем у европској политици и политикама, а на њој се налази 19 мушкараца и девет жена, односно 20 политичара, четворо активиста, три јавна функционера и једна особа из технолошког сектора.

Као што је већ поменуто, на врху листе је Макрон који је, како се наводи, искористио вакуум настао због Брегзита и слабости Њемачке и који је разбеснео Европски парламент када је критиковао изборни систем и покушао да изманеврише избор Урсуле фон дер Лајен, али и када се успротивио досадашњој политици проширења ЕУ и спречио покретање приступних преговора са Сјеверном Македонијом и Албанијом.

Одмах иза њега на листи је Маргарет Вестагер из Данске, која је сврстана у групу људи од акције која је добила други мандат у Европској комисији као комесар за конкуренцију, што је једна од области у којима ЕК може несметано и у којима она има овлашћења која не оклијева да изврши.

У категорију људи од акције сврстани су и предсједница Европске централне банке Кристин Лагарде, руски председник Владимир Путин, британски премијер Борис Џонсон, њемачка канцеларка Ангела Меркел, предсједница ЕК Урсула фон дер Лајен, ирски премијер Лео Варадкар, бивши и вјероватно будући аустријски канцелар Себастијан Курц и евроспки комесар за трговину Фил Хоган.

У категорији ометача такође се нашло девет особа на којој је водеће мјесто припало савјетнику британског премијера Доминику Камингсу који је познат по томе што је Британији приредио шок 2016. године тако што се открило да је он био мозак кампање за излазак из ЕУ, а Политико наводи да он као поштовалац Ото фон Бизмарка политичке намјере често пореди са војном стратегијом.

На другом месту је лидер њемачке странке Зелени Роберт Хабек који је успио да удвостручи популарност странке од када ју је преузео прошле године и за кога се сматра да би могао да постане први њемачки канцелар из редова Зелених.

На листи ометача налазе се и извршни директор Фејсбука Дејвид Маркус познат по томе што покушава да наметне крипто валуту Либра, лидер италијанског покрета Пет звијезда Матео Ренци, шкотска премијерка Никола Старџеон, шеф њемачке агенције за заштиту података Јоханес Каспер, француски љевичарски оријентисан политичар Франсоа Руфин, прва словачка предсједница Зузана Чапутова која своју позицију користи као платформу за пребацивање политичког разговора на теме попут корупције, животне средине и ЛГБТ права.

Мјесто у овој категорији нашао је и доскорашњи италијански министар унутрашњих послова и лидер десничарске Лиге Матео Салвини, за кога Политико наводи да је можда остао без функције али да није изашао из кадра.

Категорију сањара предводи шведска активисткиња Грета Тунберг која је својим активностима добила подршку бројних еколошких странака нарочито у Немачкој, Белгији и Холандији.

У категорији сањара налази се и мађарски премијер Виктор Орбан за кога се каже да је предводник национализма у ЕУ, француски министар финансија Бруно ле Мер, њемица Карола Рекетер која је постала позната захваљујући спасавању миграната код италијанске обале, генерални секретар Европског парламента Клаус Веле, британска комесарка за информисање Елизабет Денам.

На листи сањара су и њемачки писац и издавач Готз Хубичек кога сматрају гуруом странке Алтернативе за Немачку (АфД), њемачки министар финансија Олаф Шолц, радник фирме за доставу "Деливероо" Жан Даниел Замор који је на себе скренуо пажњу указујући на радне услове достављача.

Портал Политико образложио је да се листа састављала тако што се на њој нису можда нашли најутицајнији људи Европе, већ они који имају важан и неочекиван утицај.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана