Ко су Јазиди?

Београд/Њујорк -- На мети џихадиста у Ираку нашле су се, поред хришћана, Курда, умјерених исламиста, и мало познати народ Јазида, чије страдање је потресло свијет

То је подстакло америчког предсједника Барака Обаму да покрене највећу војну силу на свијету како би их заштитио.

На хиљаде Јазида, припадника етничке мањине која говори курдски језик, побјегли су из својих домова почетком августа пошто су џихадисти из групе Исламска држава напали и заузели њихов град Синџар.

Бјежећи од исламиста који су им тада дали ултиматум да пређу у ислам, плаћају вјерски порезе, напусте домове или ће бити побијени, Јазиди су се суочили с хуманитарном катастрофом када су у планинама остали без хране и воде.

Ко су Јазиди и зашто су прогоњени?

Ријеч је о народу чија је вјера стара 4.000 година, али их џихадисти називају "поштоваоцима ђавола" и прогоне их због њихових јединствених вјерских убијеђења.

Попут других припадника мањинских религија у региону, као што су друзи и алавити, Јазид се постаје рођењем и не постоји могућност преласка из друге вјере у јазидизам, а вјера им је монотеистичка.

Такође, није им допуштено ни ступање у брак с припадницима друге вјере, а они који се усуде на то бивају изопштени из јазидске заједнице, наводи BBC.

Јазидска вјерска традиција углавном се преносила усменим предањем на сјевернокурдском језику курманџи. Живе у малим заједницама, углавном расути широм сјеверозапада Ирака, сјеверозапада Сирије и југоистока Турске.

Процјењује се да Јазида данас има око пола милиона, а нема сумње да је њихов број у претходном вијеку знатно смањен.

Према јазидском вјеровању, Бог је свемоћан и он је створио свијет. За њих пакао не постоји, као ни дуализам добра и зла. Немају ратничку традицију, као ни финансијско упориште.

Вјерују да се послије смрти човјекова душа сели у ново стање, које зависи од тога каква је дјела човјек чинио у претходном животу.

Јазиди немају обавезујуће вјерске списе, али дубоко поштују и Библију и Куран, пише на сајту јазидске заједнице у Њемачкој.

Најважнија фигура јазидског идентитета је шеик Ади, који је живио почетком 12. вијека и сматрао се великим реформистом. Успоставио је систем од три касте који подразумјева да се чланови једне касте, којој се припада рођењем, не могу вјенчавати с припадницима других каста.

Јазидски народ је и раније био прогањан, што из политичких, што из вјерских разлога, јер су их околни народи доживљавали као сатанисте, што они нису.

Тренутно у ирачком парламенту имају једног представника и то жену која се бори за њихова права, подсјећа "Индипендент".

Током владавине диктатора Садама Хусеина седамдесетих и осамдесетих година, Јазиди су принудно пресељени из својих традиционално руралних насеобина код планине Синџар у села у областима сиромашних ресурсима, добили су арапска имена и морали су да говоре арапски, умјесто курдског језика.

Након лошег третмана Јазида и Курда током Садамове владавине, обије заједнице су са олакшањем дочекале америчку инвазију у Ираку 2003. године.

Јазиди су се вратили у своја села и доживјели неку врсту препорода, у чему им је помогла бројна јазидска дијаспора.

У првој фази офанзиве, Јазиди су успјели да избјегну борбе, а њихова територија је чак и међу сунитским Ирачанима призната као јазидска територија.

Међутим, катастрофу за Јазиде најавио је успон Ал Каиде, претходнице Исламске државе, која је почела да издваја етничке и вјерске мањине, а само у једном дану убила је 500 Јазида.

Неколико година након потискивања Ал Каиде из Ирака, Јазиди су живјели мирно, али овог љета се појавила нова претња у виду Исламске државе, која је од јуна освојила велики дио Ирака.

Почетком августа је скоро половина од укупне јазидске популације у Ираку бјежећи од исламиста потражила уточиште у планинама Синџар, а Уједињене нације су упозориле на то да су то околности у којима може да се говори о геноциду.

Због тога је предсједник САД Барак Обама одобрио војне ударе на снаге ИС на планини Синџар и послао америчку хуманитарну помоћ из ваздуха, како би се спречило истребљење овог древног народа.

УН: Спречити геноцид над Јазидима

Посматрачи Уједињених нација за права мањина позвали су данас међународну заједницу да предузме хитну акцију како би се избјегао могући геноцид над припадницима заједнице Јазида у Ираку.

На хиљаде припадника те етничке и вјерске заједнице налази се заробљено на планини Синџар, на сјеверозападу Ирака, с врло мало хране и воде послије офанзиве џихадиста Исламске државе у региону, пренио је АФП.

"Све могуће мјере морају одмах да буду предузете како би се спречио масовни злочин и могући геноцид у наредним данима или сатима", рекла је Рита Ајзак, која је стручњак УН за права мањина.

"Цивили морају да буду заштићени на терену и избављени из ситуација у којима су у екстремној опасности", навела је Ајзакова у саопштењу које је срочила, заједно с колегама посматрачима, како би позвали на хитну акцију ирачке владе и међународне заједнице.

Хуманитарну помоћ угроженима из ваздуха допремили су Свјетска здравствена организација (СЗО), САД и Француска.

Портпарол UNHCR Адријан Едвардс је саопштио да је око 35.000 људи успјело на напусти планину и запути се у Сирију, одакле су прешли у Курдистан у Ираку.

Генерални секретар Уједињених нација Бан Кимун данас је апеловао на земље широм свијета да предузму већи напор да помогну ирачким цивилима који су морали да напусте своје домове пред налетом исламских милитаната и потраже заклон у забаченим планинским предјелима.

"Страдање Јазида и других на планини Синџар је посебно тешко", рекао је Бан новинарима, наводећи да је "ситуација на тој планини веома лоша", пренио је Ројтерс.

"Апелујем на међународну заједницу да учини више да би им обезбједила заштиту која им је потребна", истакао је генерални секретар УН-а.

Он је упозорио да ирачке безбједносне снаге не треба да се уплићу у политичку кризу у тој земљи, насталу услијед неслагања око именовања новог премијера.

"Од пресудне је важности да се безбједносне снаге уздрже од уплитања у политички процес", рекао је Бан новинарима у сједишту УН у Њујорку.

Одлазећи ирачки премијер Нури Малики изјавио је синоћ да одлука предсједника да повјери мандат Хајдару Абадију за формирање нове владу, а не њему, представља озбиљно кршење устава, истичући да је то учињено уз подршку САД.

Малики је оптужио Вашингтон за мјешање, наводећи да су САД "стале на страну кршења устава".

Бан је поздравио именовање Абадија за новог премијера и позвао га да формира владу националног јединства.

Он је додао да је напредовање бораца Исламске државе делом посљедица "мањка инклузивности" којег је показала влада на челу са Маликијем, у којој су већину имали Шиити, а што је помогло џихадистима.‚

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.