Ко је уз Саудијску Арабију, а ко уз Иран?

Дубаи - Тензије између Саудијске Арабије и Ирана послије погубљења шиитског имама, довеле су до нових затезања односа на већ нестабилном Блиском истоку.

Неке државе су стале на страну Саудијске Арабије и прекинуле или смањиле дипломатске везе с Ираном, док су друге затражиле смиривање прије него што рат речима даље ескалира, наводи агенција Асошиејтед прес.

Саудијска Арабија је прекинула односе с Ираном пошто су нападнута два њена дипломатска представништва у Ирану током протеста због погубљења шиитског свештеника.

Иран је послије напада на дипломатска представништва извео више хапшења и критиковао насилне протесте. Предсједник Ирана Хасан Рухани је данас, међутим, заузео чвршћи став, рекавши да саудијска одлука о прекидању односа не може "сакрити злочин" погубљења свештеника Нимра Бакера ал Нимра.

Уз Саудијску Арабију су стали Бахреин, Судан, Уједињени Арапски Емирати, Кувајт и Јордан, док су на страну Ирана стали либански екстремистички покрет Хезболах, режим сиријског предсејдника Башара ел Асада и влада у Ираку коју предводе шиити.

Бахреин, мала острвска краљевина близу саудијске обале са шиитском већином али сунитском владајућом породицом коју подржава Саудијска Арабија, први је прекинуо односе с Ираном. Бахреински званичници су више пута оптуживали Иран да обучава екстремисте и да покушава да кријумчари оружје у ту земљу у којој се налази и база Пете флоте америчке морнарице.

Судан је прва афричка земља која је пресјекла односе с Ираном послије Саудијске Арабије и наложио је иранским дипломатама да за двије недјеље напусте земљу. Судан је раније био наклоњенији Ирану, али се окренуо Саудијској Арабији за помоћ послије отцјепљења нафтом богатог Јужног Судана 2011.

Уједињени Арапски Емирати су саопштили да ће смањити број дипломата у Ирану и опозвати амбасадора. Иако УАЕ подржавају Саудијску Арабију, за такав блажи корак су се опредјелили пошто имају дугу историју трговинских односа с Ираном.

Кувајт је опозвао амбасадора из Техерана, мада још није јасно колико ће бити смањени дипломатски односи. У Кувајту, који се граничи са Саудијском Арабијом, док га од Ирана дјели двадесетак километара широка ирачка територија, живе и сунити и шиити без већих трвења, а та зеља има и један од најлибералнијих политичклих система међу заливским земљама.

Јордан, већински сунитска земља и близак савезник Саудијске Арабије, засад није оштрије реаговао, осим што је портпарол владе осудио напад на саудијску амбасаду у Ирану.

Либански екстремистички покрет Хезболах је основан 1982. да помогне иранској Револуционарној гарди пошто је Израел напао Либан. Та организација је главни покрет у региону који ужива подршку Ирана.

Режим сиријског предсједника Башара ае Асада је очигледно на страни Ирана, пошто је Техеран један од највећих помагача Сирије од осамдесетих година и био је уз Асада током грађанског рата који је почео 2011. Саудијска Арабија, с друге стране, један је од највећих помагача побуњеника који се боре против Асадовог режима.

Ирак, који је сам у рату са сунитском екстремистичком организацијом Исламском државом, има знатну сунитску мањину, а земљу води шиитска влада која је упозорила Ријад да ће погубљење свештеника довести до још већих уништавања.

Од заливских земља, неутралан је Оман, који има дугу историју односа с Ираном, а био је и база за тајне преговоре иранских и америчких званичника који су довели до нуклеарног споразума Ирана и шест свјетских сила.

Од других регионалних чинилаца ту су и Израел, Палестинци и Јемен.

Израел сматра Иран највећом не само регионалном, већ и свијетском претњом. Иако нема директне везе ни са Саудијском Арабијом, двије земље су постале ближе због заједничке забринутости поводом све већег утицаја Ирана.

Палестинска управа послије погубљења Ал Нимра издала је саопштење у којем се наводи да је уз Саудијце у њиховој борби против "тероризма". Саудијска Арабија је највећи донатор Палестинске управе из арапског свијета с 200 милиона долара годишње. Палестинска управа, коју предводи Фатах, има затегнуте односе с Ираном пошто Техеран подржава ривалски палестински покрет Хамас.

Јемен, најсиромашнија арапска земља, разапет је грађанским ратом у којем су сукобљени међународно призната влада, коју војно подржава коалиција предвођена Саудијском Арабијом, и шиитски побуњеници Хути које подржава Иран.

Смиривање тензија затражили су Уједињене нације, Европска унија, САД и Турска, док је Русија понудила да посредује у ријешавању спора.

Генерални секретар УН Бан Ки Мун тражио је од Саудијске Арабије и Ирана да подрже мировне напоре у Сирији и Јемену и да избјегну даље јачање тензија.

ЕУ, која је против смртне казне, критиковала је Саудијску Арабију због масовних погубљења и случаја ал Нимра наводећи да су тиме подривени слобода изражавања и основна политичака права. Од избијања тензија, шефица европске дипломатије Федерика Могерини телефоном је звала обе стране и изразила бојазан да би даља ескалација сукоба могла додатно дестабилизовати цио регион.

САД, које имају добре односе с Ријадом, тражиле су од Саудијске Арабије и Ирана да њихов спор не омета напоре за окончање сиријског грађанског рата, као ни спровођење нуклеарног споразума с Ираном.

Турска је тражила од Саудијске Арабије и Ирана да смање тензије, наводећи да је Блиски исток "већ као буре барута" и да не може поднијети нову кризу.

Русија, која има добре односе с Техераном, понудила се да посредује у спору Ирана и Саудијске Арабије, мада је нејасно да ли су руски званичници формално изнијели ту понуду Ријаду и Техерану.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.