Kо је убио Ђурековића?

Случај убиства стар 31 годину, у којем се као егзекутори помињу и најпознатија имена београдског подземља, већ у првом дану нове 2014. године изнова је потресао Хрватску.

Ријеч је о ликвидацији Стјепана Ђурековића, хрватског дисидента којег је југословенска тајна полиција Удба убила 28. јуна 1983. године у Волфратсхаузену код Минхена, у тадашњој СР Њемачкој.

Ђурековић је био истакнути привредник комунистичке Југославије и један од директора нафтне индустрије ИНА, али је 1982. године емигрирао у СР Њемачку и повезао се са хрватском емиграцијом. Удба га је оптуживала да је украо велику количину нафте од Ине и да је сарађивао са усташким елементима, уз помоћ њемачке тајне полиције.

Ђурековић је, по налогу Удбе, убијен годину дана по емигрирању. Постоји неколико верзија тог догађаја, а у једној се као директни извршиоци помињу познати чланови београдског подземља, данас покојни: Жељко Ражнатовић Аркан, Ђорђе Божовић Гишка, Ранко Рубежић, Драган Малешевић Тапи и Драган Јоксић.

Због овог убиства су данас по потјерници њемачког правосуђа у Хрватској ухапшени Јосип Перковић, који је у вријеме убиства Ђурековића био шеф одјељења загребачке Службе државне сигурности (СДС) задужен за непријатељску емиграцију, и Здравко Мустаћ, тадашњи шеф СДС за цијелу Југославију.

Верзија бр. 1: Убиство наручено из врха Комунистичке партије

Убиство Ђурековића једна је од најконтроверзнијих ликвидација у историји Југославије. Деценијама се спекулисало о налогодавцима, а у жижу јавности су га вратили њемачки суд и канцеларка Ангела Меркел, захтијевајући од Хрватске изручење Перковића.

Према верзији коју је прихватио њемачки суд, убиство је наручено из тадашњих политичких кругова, из самог врха Комунистичке партије, а ради заштите утицајног политичара Мике Шпиљка и његовог сина Вање, тада осумњиченог за умијешаност у финансијске малверзације.

Ђурековић је, како је оцијенио њемачки суд послије доказног поступка, био превише опасан свједок против Вање Шпиљка у вези са криминалом у Ини, па је дат налог да буде ликвидиран.

У тој верзији, организација ликвидације поверена је хрватској Служби државне сигурности, односно данас ухапшенима Здравку Мустаћу и Јосипу Перковићу.

Верзија бр. 2: Убиство извршили београдски криминалци

Најконтроверзније податке о овом убиству изнео је прије десетак година у својој књизи „Ласица која говори“ бивши обавјештајац Божа Спасић.

„Преко сарадника смо сазнали да новцем од украдене нафте Стјепан (Ђурековић) намерава да финансира терористичке акције у Југославији. На Савету за заштиту уставног поретка Југославије 1983. године донета је одлука да се Ђурековић стави под третман опасног терористе - финансијера. Дали смо му шифровано име 'Дунав'. Ту је и одлучено да се он 'елиминише', а тајна акција названа је 'Операција Дунав'„, написао је Спасић. 

Ђурековић је 28. јуна исте године нађен изрешетан и са смрсканом главом у штампарији у градићу поред Минхена.

„Сви који су извели акцију сада су мртви. Ту су, поред Ђорђа Божовића Гишке, учествовали и Жељко Ражнатовић Аркан, Ранко Рубежић, Драган Малешевић Тапи и Драган Јоксић Јокса“, изјавио је Спасић „Политици“ 2005. године.

Спасић тврди да Перковић није ни могао да организује убиство Ђурековића, већ да је директан налог дао Стане Доланц, тадашњи савезни секретар унутрашњих послова. Спасић наводи да оптужницом против Перковића Нијемци заправо желе да прикрију да је њемачка тајна служба БНД тијесно сарађивала с одбјеглим усташама.

„Стјепан (Ђурековић) је био шпијун њемачке БНД и ми смо га означили као терористу због сарадње с усташком емиграцијом. Ликвидиран је због шпијунаже за БНД, јер је финансирао усташку емиграцију украденим парама, а све то у организацији немачке тајне полиције“, навео је Спасић у тексту објављеном на његовом сајту.

Ператовић: Спасић лаже, јер га чека исто што и Перковића

Хрватски новинар и публициста Жељко Ператовић, који се годинама уназад бави истраживањем политичких убистава у Југославији, каже за „Блиц“ да је бивши обавјештајац Божа Спасић „најобичнији преварант и лажљивац који се труди да по сваку цијену заштити Перковића и Мустаћа из сопствених интереса“.

„Све што је икада изјавио на тему убиства Стјепана Ђурековића није истина. Сваку причу темељи како би ослободио Перковића и Мустаћа, унапријед свјестан да ће и Србија по уласку у ЕУ добити налог за његовим хапшењем. Спасић је довођен у везу с убиством косовског дисидента Хадрија 1988. године у Белгији“, каже за „Блиц“ Ператовић.

Ператовић додаје да се у српским медијима и данас с њега скида одговорност, коју он покушава да свали на бившег савезног секретара унутрашњих послова Станета Доланца, који је, како каже Ператовић, био против ликвидације Ђурековића.

Ператовић такође сматра да је наручилац убиства бивши предсједник Предсједништа СФРЈ Мика Шпиљак, који је преко Перковића и Мустаћа контактирао Станка Чолака из београдске Удбе, а који је потом ангажовао београдско подземље за Ђурековићеву ликвидацију.

Чолак се такође налази на њемачкој потјерници због тог убиства, али с обзиром на то да живи у Београду, Хрватска са његовим хапшењем и изручењем нема ништа.

„Да ли је Ђурековића убио Аркан, Гишка или неки други београдски криминалац у потпуности је небитно. Треба напоменути да је ово убиство по свим карактеристикама веома специфично јер испада из свих правила по којима су до тад извршаване ликвидације. Срби су ангажовани за убијање Срба, Хрвати за Хрвате, муслимани за муслимане. Једино за Албанце није важило то правило јер чак ни Удба није могла да пронађе Албанца који би пристао да убије другог Албанца“, истакао је Ператовић.

Перковић у притвору до одлуке о изручењу

Истражни судија Жупанијског суда у Загребу одлучио је данас да бивши агент југословенске тајне службе Удба Јосип Перковић остане у притвору до одлуке о изручењу Њемачкој, чије га правосуђе терети за организацију убиства хрватског политичког емигранта Стјепана Ђурековића.
Претходно је Перковић испитан у Жупанијском државном тужилаштву, гдје је рекао да се противи изручењу и да не жели да се добровољно преда Њемачкој.

Перковић је данас приведен на основу европског налога за хапшење, који је у Хрватску стигао још 1. јула, а ступио на снагу у поноћ.

Ванрасправно вијеће Жупанијског суда у року од осам дана треба да одлучи о изручењу, а на судску одлуку Перковић или државни тужилац могу се жалити Врховном суду.

Осим Перковића, полиција је данас, на основу европског налога за хапшење, привела и некадашњег шефа Службе државне безбједности бивше Југославије Здравка Мустача и још осам лица.

Њемачко правосуђе терети Перковића и Мустача за организацију убиства хрватског политичког емигранта Стјепана Ђурековића у Баварској 1983. године.

Остали приведени сумњиче се за убиства, разбојништва, злоупотребу опојних дрога, силовања и друга кривична дјела. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.