Ко је све на црној листи због Крима

Брисел - Брисел објавио листу кримских и руских функционера којима ће бити забрањена путовања у Европску унију и замрзнута имовина.

Листа са именима кримских и руских функционера којима је, према одлуци Спојнополитичког савјета Европске уније забрањено да путују у ЕУ и да располажу рачунима у европским банкама, укључује 21 особу за коју је оцијењено да су учествовале у нарушавању суверенитета и територијалног интегритета Украјине.

Санкције ће погодити осам политичара са Крима, 10 Руса међу којима су посланици Думе и чланове Федералног савјета и три руска војна команданта.

Први на "црној листи" су новоизабрани премијер Аутономне Републике Крим Сергеј Аксјонов и предсједник кримског Врховног совјета Владимир Константинов.

На списку су и замјеник предсједника Савјета министара Крима Рустам Темиргалијев, градоначеник Севастопоља Алексеј Чалиј и нови шеф Кримске службе безбједности Пјотр Зима.

Наведено је и име Дениса Березовског, који је 1. марта именован за команданта Украјинске морнарице, али је пришао кримским оружаним снагама, па је против њега државно тужилаштво Украјине покренуло истрагу за велеиздају.

Међу руским функционерима санкције ЕУ односиће се, између осталог, на депутате Државне думе Сергеја Миронова, Сергеја Железњака, Леонида Слуцког.

На крају листе су и имена три руска команданта - вицеадмирала Александра Витка команданта Црноморске флоте, Анатолија Сидорова команданта руске западне војне области и Александра Галкина команданта руске јужне војне области.

Посматрачи су уочили да, за разлику од америчке "црне листе", европски списак не обухвата високе функционере руске владе, ни блиске сараднике предсједника Владимира Путина.

ЕУ је раније суспендовала преговоре са Русијом о проширењу економског пакта и визним олакшицама, а лидери Уније ће се састати у четвртак и петак када би могла да почне примена економских санкција Русији током викенда, уколико Москва не одустане од својих намјера око Крима.

Уколико криза ескалира, мјере би могу да укључе замрзавање имовине руских бизнисмена, прекидање трговине оружјем и друге финансијске санкције, па западни савезници позивају руског предсједника Владимира Путина да "де-ескалира кризу'' и подржи украјински планове за политичке реформе, врати руске војнике на Криму у војне касарне и прекине са гомилањем војника дуж руско-украјинске границе.

С друге стране администрација америчког предсједника Барак Обаме не искључује ниједног руског званичника као могуће будуће мете санкција САД против Русије због украјинске кризе.

"Власт постоји да се примјењују санкције на различите појединце и ентитете. Ми нећемо искључити појединце нити искључивати радње", рекао је портпарол Бијеле куће Џеј Карни новинарима.

Руски предсједник није међу групом од 11 руских и украјинских званичника, укључујући и неколико његових сарадника који се већ данас нашли на удару санкцијама због Крима.

Високи амерички званичник је изјавио да би био веома необично и несвакидашњи корак да се на мети санкција нађе шеф државе.

Међутим, "људи око њега имају велики утицај у Русији и акције Руске владе", навео је Карни.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.