Ко је Луис Ињасио Лула да Силва: Од предсједника до осуђеника и назад

БЕОГРАД - Луис Ињасио Лула да Силва, који је побиједио на недјељним изборима, први пут је 2002. године изабран за предсједника Бразила, а други мандат је освојио на изборима октобра 2006. године.

Надимак Лула је добио од свога имена Луис, који је 1982. године законски додао своме имену.

Под овим надимком је познат у Бразилу и широм свијета.

Рођен је као седмо од осморо дјеце сиромашне радничке породице из савезне државе Пернамбуко. Научио је да пише са 10 година и напустио је школу послије четири разреда. Почео је да ради са 12 година као чистач ципела и улични продавац.

Промијенио је више послова и постао близак љевичарском синдикалном покрету.

Године 1975. постао је предсједник синдиката металаца у околини Сао Паоула.

Група интелектуалаца и синдикалних радника, укључујући Лулу, 10. фебруара 1980. године основала је Радничку партију. То је била љевичарска странка основана у условима војне диктатуре.

Лула је 1986. године изабран за посланика у Националном конгресу.

Године 1990. одлучио је да се више не кандидује за посланика, већ да ради на ширењу партије и да се кандидује на предјседничким изборима, што је покушао већ 1989. године.

Прије успјеха на предсједничким изборима 2002. године, Лула је био љевичар који је заговарао драстичну реформу бразилског друштва.

Од доласка на власт његов политички програм је био много умјеренији и прагматичнији, што је разочарало неке од његових сабораца.

Његови најважнији социјални програми су програм искорјењивања глади и финансијска помоћ за породице које школују и вакцинишу своју дјецу.

За вријеме првог Да Силвиног мандата, број сиромашних у Бразилу је смањен за 27,7 одсто.

До прије три године, Да Силва је служио 12-годишњу казну затвора због корупције.

Изгледало је да му је политичка каријера готова, међутим, пуштен је из затвора 2019. након што је суд одлучио да је судија који је предсједавао суђењем био пристрасан.

Повратак на власт Да Силва може да захвали не само својој борбености и популистичком шарму, већ и све већој забринутости грађана због ширења неједнакости, што је довело до новог таласа успона љевичара на власт у Латинској Америци посљедњих година.

Да Силва је успјешно искористио чежњу Бразилаца за просперитетнијим данима својег председништва, када је земља, до тада 13, постала седма највећа привреда свијета и када су, како је често истицао у предизборној кампањи, просјечни људи себи могли да приуште говедину.

Међутим, готово сви се слажу да ће Да Силви бити тешко да понови своје раније успјехе, јер се политичка и привредна ситуација драматично промијенила.

Бразилски раст у прва два Да Силвина мандата подстицала је растућа глобална потражња за производима као што су соја и гвожђе, као и откриће највећих резерви нафте у историји земље.

Земља данас, као и добар дио остатка свијета, покушава да се извуче из привредног понора након пандемије борећи се са инфлацијом и растућим цијенама горива.

Да Силва ће морати да води земљу која никада није била дубље подијељена.

Од његовог суђења за корупцију и опозива његове насљеднице Дилме Русеф, поларизација је пустила дубље коријене.

Љевица окривљује десницу да манипулише правосуђем, а Болсонарове присталице оптуживала су Да Силву да је лопов који планира да украде изборе.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.