Ко је ко у Украјини

Москва сматра да је на дјелу покушај државног удара, Запад "дипломатски притиска" предсједника Виктора Јануковича да повуче специјалце и омогући антивладине протесте који су почели као проевропски... подршка из свјетских центара подијељена је као и прије десет година, кад је Јанукович изгубио изборе од прозападног кандидата у Наранџастој револуцији Виктора Јушченка, који је у међувремену "као у земљу пропао"...

Само што су те 2004. протести прошли без крви, а "проевропске снаге" играле су "на цвијеће и буђење народа", а не на молотовљеве коктеле.

Деценију касније, на истој страни против (проруске) власти нашли су се евроентузијасти и - ултрадесничари.

Најистуренији опозициони лидер данас је бивши свјетски шампион у боксу Виталиј Кличко, који води Демократски савез за реформе, познат као Удар. Прошлогодишњи парламентарни избори "избацили" су Удар као трећу политичку снагу, а кампања 42-огодишњег Кличка заснивала се на борби против политичке корупције.

Кличко је одбио понуду Јануковича да постане вицепремијер, назвавши је "отровним" потезом чији је циљ подјела опозиције.

Кличко - чије политичке вјештине доводе у питање и у земљи, али и на Западу - жесток је критичар Јануковича више од деценије. Он оптужује актуелног шефа државе за непотизам, као и да саботира везе Украјине са ЕУ.

"Систем је данас изграђен да служи клану, породици, а не друштву као цјелини", пренео је BBC Кличкове ријечи у недавном интервјуу.

Кличко планира да се кандидује за предсједника, на изборима 2015.

Иако га BBC описује као "највиђенију фигуру" протеста, Кличка све чешће "прозивају" због недостатка елоквенције, па данас чланица њемачке Пиратске партије Марина Вајсбанд, која је протеклу недјељу провела на украјинским демонстрацијама, тврди да на Евромајдану - како опозиционари зову главни градски трг - "једва да га неко узима за озбиљно".

Истовремено, канцеларка Ангела Меркел - по извјештајима њемачке штампе - жели да га "обликује" као вођу опозиције.

На YouTubeу почетком фебруара "процурио" је и (очигледно прислушкивани) аудио запис разговора двоје високих америчких дипломата о кризи у Украјини, у којем закључују да "није добра идеја" да Кличко буде у било каквој влади.

На снимку, чију аутентичност нико није потврдио, али ни негирао, сви су препознали гласове помоћнице америчког државног секретара Викторије Нуланд и амбасадора САД у Украјини Џефрија Пјата.

"Женски глас", како је пренео BBC, одбацује улогу ЕУ у Украјини, Кличка као важну фигуру, а као (очигледног) фаворита Вашингтона међу опозиционим лидерима наводи Арсенија Јацењука, ријечима: "Мислим да је 'Јац' тип са економским искуством, искуством у влади... оно што му је потребно су Клич и Тјагнибок споља..."

Близак сарадник осуђене бивше премијерке Јулије Тимошенко, Јацењук је лидер партије Отаџбина и главни преговарач са владом, од почетка протеста у новембру. Тај 39-огодишњак каже да "нема договора" док сви захтјеви опозиције не буду испуњени.

Током постизборних преговора о формирању владе, одбио је понуду предсједника Јануковича за мјесто премијера.

"Завршићемо што смо започели", твитовао је недавно.

И његова изборна кампања, као и Кличкова, заснивала се на проевропској реторици и залагању за обрачун с корупцијом.

Бивши адвокат, Јацењук је раније био шеф дипломатије и замјеник гувернера централне банке, а 2010. (неуспјешан) кандидат за предсједника.

Јацењукова "политичка менторка" Јулија Тимошенко дешавања на Евромајдану прати из затвора. На тргу се "појавила" само на великој застави с њеним ликом коју су развили демонстранти.

Хероина Наранџасте револуције је осуђена на седам година затвора 2011. због злоупотребе положаја. Они који је подржавају - што укључује и комплетан западњачки политички естаблишмент - вјерују да је ријеч о освети њеног архетипског непријатеља, предсједника Јануковича.

Дозвола Тимошенковој да буде пребачена на лијечење у иностранство била је услов ЕУ Украјини за потписивање трговинског споразума, који је Кијев одбацио прије него што се 21. новембра окренуо "непристојној понуди" Москве, због чега су протести и почели...

Иако је "иза решетака", BBC наводи да Тимошенкову многи аналитичари виде као највјероватнијег "изазивача" Јануковичу, док критичари истичу да су и "њене руке прљаве".

У опозиционом парламентарном блоку на улицама Кијева је и Олег Тјагнибок, лидер десничарске, националистичке странке Слобода. Како примјећује BBC, Тјагнибок на протестима стоји "раме уз раме" са Кличком.

Формирана 1991, Слобода данас има 37 од укупно 450 посланичких мјеста и четврта је по снази у украјинском парламенту, Ради, која је освојила представљајући се као заштитник украјинске културе и језика - а против страних утицаја.

Многи виде Слободу као профашистичку организацију, али Тјагнибок наглашава да то није ни ксенофобична нити антисемитска странка... иако је 2004. избачена из парламента због тврдње да земљу контролише "јеврејска мафија".

Како наводи BBC, неки аналитичари вјерују да учешће странке Слобода у протестима доприноси политичким подјелама, јер је њихова база на западу земље, док их гласачи на истоку и југу доживљавају као екстремисте.

"Екипа" око чијег "радикалног расположења" у редовима демонстраната нема дилеме је "Десни сектор".

Ријеч је о групи која је формирана у првим данима протеста и најактивнија је кад је ријеч о насилним обрчунима с полицијом.

Припадници Десног сектора су се 19. јануара први пут сукобили с полицијом, а и BBC и "Russia Today" подсјећају да су баш они на Евромајдан "донијели" молотовљеве коктеле и бомбе - позивајући преко друштвених мрежа наоружане Украјинце на мобилизацију против владиних снага.

Како пише BBC, Десни сектор чине углавном млади десничари који долазе из различитих региона Украјине. Најчешће носе маске, шљемове и штитнике на рукама и ногама, а главно оружје за обрачуне са полицијом у почетку су им биле дрвене или челичне мотке.

За разлику од осталих демонстраната, наводи BBC, они не подржавају идеју придруживања ЕУ, јер вјерују да је Унија "угњетавач европских нација". Тренутну ситуацију виде као прилику да "униште костур државе" и изграде нови систем.

Националистичку партију Слобода, Десни сектор сматра либералном и конформистичком.

Подршку демонстрантима пружиле су и окорјеле навијачке групе, злогласни "ултраси", који су традиционално у "рату" с полицијом...

Но, нема само опозиција групе склоне насиљу: на улицама Кијева дјелује и неколико провладиних група које су, тврде западни медији, ангажоване да додатно "закувају" ситуацију.

Најпознатија од тих група су "Титушке", који се појављују у политичком животу Украјине у посљедњих годину дана.

Назив су добили по Вадиму Титушку, који је снимљен како у мају, послије провладиних демонстрација у Кијеву, напада новинарку и њеног супруга, фоторепортера, и против којег је због тог напада подигнута тужба.

Познати су по агресивном понашању, а BBC и "Форбес" наводе да се вјерује да су "Титушке" регрутовани из источних и централних дијелова земље у којима се углавном говори руски језик и гдје је подршка влади много јача.

Опозиција тврди да чланове провладиних група "аутобусима доводе у Кијев", а западни медији преносе извјештаје о бројним нападима које су извеле "Титушке" на демонстранте, новинаре и мање сличне групе - што им полиција, наводно, гледа кроз прсте.

BBC наводи да су "Титушке" регрутоване крајем јануара у регионалним центрима у Запорожју и Дњепропетровску.

Магазин "Форбс" у интернет издању на руском језику објавио је графикон распореда снага у Украјини, по регионима, из којег се јасно види подјела на побуњене западне регионе и територијално доминантнији, провладин (и проруски) дио Украјине.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.